ОБНОВЉЕН НАДЕЖДИН И РАСТКОВ МУЗЕЈ: У објекат је уложено 119.740.000 динара, а новац обезбеђен из буџета

ПОРОДИЧНА кућа у Професорској колонији, коју је Милица Луковић, сестра Надежде и Растка Петровића, поклонила Народном музеју, како би ту био изложен богат легат са делима наших великана, после безмало четири деценије, колико је била у дерутном и неупотребљивом стању, напокон је - заблистала.

Фото Министарство културе

Међу првим посетиоцима обновљене виле, на адреси Љубомира Стојановића 25, подигнуте између 1928. и 1935. године, у уторак, 10. децембра, је био министар културе Никола Селаковић.

- Календарска година се ближи крају, а Министарство културе кренуло је у обилазак објеката на којима се радило у овој и претходним годинама - рекао је Селаковић. - Крећемо из престонице, из Професорске колоније на Палилули, из Спомен-куће Растка и Надежде Петровић, два симбола српске културе, народа и уметности. Али, брат и сестра Петровић, били су и два протопипа пожртвованости личним примером, чиме год да су се бавили.

Фото Министарство културе

Министар је подсетио да су радови на санацији и адаптацији ове куће од 250 метара квадратних започели крајем 2023. Према његовим речима у објекат је уложено 119.740.000 динара, а новац је обезбеђен из буџета Републике Србије, кроз финансијски план Народног музеја.

- Ова кућа је и сама споменик културе под заштитом државе - навео је министар. - У њој се од 1975. до 1986. налазио Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића. Од тада, пуних 37 година, док у њега нису ушли извођачи, тај простор је био руиниран. Ако је тако изгледала једна установа културе у саставу Народног музеја, у Београду, може само да се замисли у каквом су нам стању биле друге установе културе, широм Србије.

Фото Министарство културе

Велики изазов за грађевинце је била, како је рекао, капиларна влага. Како би могла да се добије употребна дозвола, посао још мора да заврши сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова. Потом, открио је Селаковић, музеј би свечано могао да буде отворен, већ пре почетка фебруара:

- У међувремену, наши музеолози раде на сталој поставци, посвећеној изданцима једне дивне породице, која је српству дала много - Надежду, жену великог срца, хуманисту, која је волела своју отаџбину и народ и била ванвременски сликар и Растка, путописца, колекционара, дипломату. Али, овај музеј биће и много више, нека врста културне матице овог дела Беогрда. Палилула ће добити овим потпуно нови садржај. Професорска колонија, као заштићена културно-историјска целина заслужује да има једну овакву установу.

На првом нивоу зграде, како је то делимично открила Бојана Борић Брешковић, биће два одвојена простора за сталну поставку - за Надежду, односно за Растка. На спрату ће једна соба бити посвећена целој породици Петровић, а друга повременим поставкама.

Фото Министарство културе

- Овај простор ће на најбољи начин оплеменити Професорску колонију и тај стари део града који је имао своју историју, живеће даље и кроз овај музеј - казала је Бојана Борић Брешковић. - Циљ нам је да то не буде мртав музеј, већ да окупља заједницу, и људима из окружења да прилику да заједно са нама учествује у стварању програма. Поред сталне поставке и повремених изложби, биће организована предавања, на којима ће разне личности говорити о животу и делу Надежде и Растка. Велика је њихова оставина, па ће се зато поставке мењати и обнављати. На самом почетку биће представљен Растков "Дан шести", један од најупечатљивијих приказа Првог светског рата. Спајаћемо прошлост, садашњост и будућност, како би Надеждино и Растково дело наставило да живи даље.

Поред ове породичне куће, најзначајнију целину коју је Љубица Луковић завештала Народном музеју чини 30 радова Надежде Петровић. Ту је и вредна колекција слика из збирке Растка Петровића, са делима домаћих и страних уметника (међу којима су и Пикасо, Модиљани, Кокто, Кислинг, Руо, Роден, Макс Ернст), као и разнородне уметничке, употребне и предмете култа ваневропоских култура које је Растко прикупљао (његова афричка и мексичка збирка). Драгоцен сегмент легата је и епистоларна грађа и рукописи, Расткови цртежи, и библиотека, грамофонске плоче и путописни филмови. Ту су и лични предмети, породичне фотографије и успомене из живота ових значајних уметника. Све то чува се у оквиру постојећих збирки Народног музеја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације