МАТИЈА ЈЕ ЊЕГОШ НАШЕГ ДОБА: У Матици српској представљена одабрана дела великана српског песништва (ФОТО)

ЋЕРАЋЕМО се још, Кад будем млађи, Рече ми један чоек, Вера Павладољска...

Фото : Бранислав Лучић

У једној реченици наслови четири књиге од укупно петнаест које су саиздавачким снагама Матица српска и Архив Војводине сабрали у Одабрана дела академика Матије Бећковића.Представљена су у уторак вече у Матичиној Свечаној сали у Новом Саду.

Као и увек у сличним приликама, Матија је мало беседио, али је зато на задовољство публике, изражајношћу непоновљивом и само њему својственом, прочитао низ својих песама.

- Ово је четврти пут да излазе моја изабрана дела – рекао је Бећковић за „Новости“,а онда набројао редолед. - Прво у шест књига у издању СКЗ,па онда у девет код истог издавача,потом код штампара Макарија у дванест и сада у издању Матице српске и Архива Војводине у петнаест књига.Овај четврти пут поклопио се са мојих 85 година живота.

У четврту ниску одабраних, уврштена је првенствено поезија, поједини записки као и драмска поема „Че, трагедија која траје.“ Написао ју је Матија са Душаном Радовићем,а објавила Матица 1969.године.

Foto: Бранислав Лучић

POGLEDAJ GALERIJU

У поздравној речи,председник Матице српске проф.др Драган Станић,између осталог је казао  да је Матија Бећковић - Његош нашег времена, те да он није писао по Његошевом обрасцу,него је,“просто наставио да пише како би Његош писао крајем 20.и почетком 21.века“.

- Ако постоји Његошевски пројекат у српском песништву,онда је то Бећковић.Својим спојем чудесних лирских титраја,те епско-лирских форми у којима описује живот читавог народа,он је учинио да у овомвремену не буду изгубљене вредности традиционалне српске културе.Није се,притом,плашио модерног доба и електронских модела комуникације.- рекао је Станић.

По виђењу Селимира Радуловић,управника Библиотеке Матице српске, пуна мера Бећковићеве песничке и духовне мисије изнедрује из става Борислава Михајловића-Михиза:“ Кад је загуслао старац Милија, кад је кликнуо Његош, кад се замомчио Бранко, кад је заумио Лаза, кад је забугарила Десанка, кад се осмехнуо Матија, наш народ је одмах знао да је то неко његово име рекао важну и трајну реч“.

- Придружујући име Бећковића именима старца Милије, Његоша, Бранка, Лазе и Десанке, Михиз је указао почаст човеку који, својом беспорном и беспорочном песничком службом, ево већ шест десетлећа, готово идеално засенчује блистави профил српске духовности и културе. Ако се за Његоша може рећи да је био весник српске слоге и јединства, онда је Бећковић, више од било којег српског песника у минулом столећу, симбол те слоге и јединства - казао је Радуловић.

Академик Јован Делић детаљно се осврнуо на Бећковићев животни и књижевни пут,набрајајући и образлажући све његове наслове, укључујући и прву књигу,љубавну поему Вера Павладољска (1962).

- Сва Бећковићева љубавна поезија је о Вери Павладољској, која се својим именом-асонанцом уврстила међу главне јунакиње српске љубавне поезије 20. вијека. Вера Павладољска је и драга за којом се чезне и пати, и мртва драга, и астрална драга. Само је Лаза Костић уздигао своју љубав тако успјело од гроба до астралних простора.- истакао је  академик Делић.

Директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић истакао је велико задовољство јер је његова установа са Матицом српском, а уз подршку државе Србије и Покрајинске владе, после сабраних и изабраних дела наших великана из света историје и историографије,објавила и дела великог песника Бећковића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације