ВЕРОВАО У ЈУГОСЛОВЕНСКУ ИДЕЈУ: На данашњи дан преминуо Иван Мештровић

ВАЈАР Иван Мештровић заузео је значајно место у историји југословенске уметности.

Фото архива

Живот и дело Ивана Мештровића били су тесно повезани и обележени успоном и падом југословенске идеје и југословенским културним политикама. Мештровић је био један од најзначајнијих бораца за југословенство и свакако најуспешнији југословенски уметник између два светска рата.

Рођен је у славонском селу Врпоље 1883, а преминуо је на данашњи дан Саут Бенду у САД 1962. године. Радио је као каменорезачки шегрт у Сплиту, а школовао се у Бечу где 1905. године приређује прву изложбу са групом Сецесија, после чега стиче славу учествује на међународним изложбама. Стварао је и у Паризу и Риму, Мештровић је живео и у Београду, граду чији најпознатији споменици припадају управо овом уметнику.

Излагао је на Првој југословенској уметничкој изложби у Београду, одржаној поводом крунисања краља Петра 1904. Делује заједно са другим југословенским уметницима, међу којима су Надежда Петровић и Пашко Вучетић.

У својим мемоарима Мештровић наводи да је дошао први пут у Београд да би портретисао краља Петра I и успоставио веома блиске односе са њим и његовим синовима Ђорђем и Александром.

Мештровићев најзначајнији скулпторско-политички пројекат у време до Првог светског рата био је посвећен изградњи Видовданског храма који је био замишљен као споменик југословенске религије и југословенства. Конципиран је као јединствена архитектонско-скулптурална целина у којој се приказују и прослављају јужнословенски хероји епске поезије, као што су Марко Краљевић и Срђа Злопоглеђа. Уз израђени дрвени модел Видовданског храма, Мештровић је исклесао поједине скулптуре југословенских хероја и каријатиде, које је излагао као фрагменте Видовданског храма.

Један од најзначанијих Мештровићевих предратних пројеката у Београду била је израда споменика "Победник", који је био посвећен победи Србије у Првом балканском рату. Најпре је било предвиђено да се споменик постави на Теразијама, али је после рата постављена на Калемегдану.

Нова гробница урађена по идеји Ивана Мештровића, Фото Приватна архива

Своје југословенско опредељење и блискост са Београдом, Мештровић је јавно исказивао, па чак у аутобиографији наводи:

- Осећао сам да је то моја земља, мој народ и језик, који је судбина протунаравно поделила, да је та подела тек спољна, а у нутрини да нема граница, и да ће та нутрина све уметне границе."

Мештровић је био близак с династијом Карађорђевића, посебно краљевима Петром и Александром. Припадао је кругу интегралних Југословена. Упркос бројним политичким сукобима, Мештровић је остао уверен у исправност југословенске идеје и све до почетака Другог светског рата, привржен кругу њених јавних заступника, као што су били Иво Тартаља и Милан Ћурчин.

Рат је дочекао у Сплиту и убрзо је дошао у сукоб са Антом Павелићем и усташким властима. Критика усташког режима одвела је Мештровића у затвор. По пуштању из затвора одлази у Италију и Швајцарску. Иако је био противник усташа, Мештровић није подржавао партизански покрет.

Када су нове комунистичке власти у Југославији ухапсиле његовог брата, одлучио је да трајно емигрира и настани се у САД. Упркос боравку у емиграцији, Мештровић остаје повезан са дешавањима у југословенској држави. Представници социјалистичких власти успостављају контакт са њим, а Милован Ђилас му преноси Титов позив да се врати у Југославију. Током 1952, пише даровницу, којом поклања своју имовину Народној републици Хрватској. Даровни уговор обухвата кућу у Сплиту, маузолеј у Отавицама и кућу у Млетачкој улици у Загребу, као и поједине скулптуре. Приликом посете Југославији 1959, Мештровић борави на Брионима као гост Јосипа Броза Тита.

Ангажман Ивана Мештровића на Његошевом маузолеју изазвао је снажну осуду у југословенској културној јавности. Томе су се противили, између осталих, Мирослав Крлежа, Лазар Трифуновић и Петар Лубарда. Његошев маузолеј је завршен више године после Мештровићеве смрти.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације