ВУЧЕ НАС ЗАРАЗНА ЕНЕРГИЈА: Интервју - Аја Јунг, директор Балета СНП и Београдског фестивала игре

КАО директорка Београдског фестивала игре, Аја Јунг већ дуже од две деценије доводи пред нашу публику оно најинтересантније и најновије што најбоље трупе света имају да понуде. Оснивач је и Националне фондације за уметничку игру, а од протекле јесени на челу је Балета најстаријег театра у нас, новосадског Српског народног позоришта.

Милош Лужанин

На питање шта сматра својим најважнијим резултатима до сада, за ово кратко време откако руководи Балетом СНП, одговара:

- Веома је рано за сумирање резултата, јер сам на овој позицији тек од почетка новембра прошле године. То значи непуна три месеца. Ипак, за то време, успели смо да привучемо огромну медијску пажњу и да направимо низ корака на које се чекало. Издвојићу решавање дела нагомиланих проблема играча и професионализацију услова рада. Захваљујући Покрајинској влади, већ у децембру је стигао балетски под који ће заменити дрвену подлогу из осамдесетих година прошлог века у јединој балетској сали у театру. Циркулација педагога из Европе и света, рад на нашој првој продукцији за коју смо ангажовали два позната савремена кореографа, уз неодустајање од велике понуде класичних наслова, учинила су разлику и одвојила ансамбл заувек од времена и стања које смо затекли.

о Балет СНП је у последње време угостио многе светски познате кореографе и играче. Ко су били најистакнутији гости и који су били поводи њихових долазака?

- Одмах по именовању на ову функцију, чула сам се са Александром Антонијевићем. Један од најпознатијих Новосађана у свету, који је дуже од две деценије био првак Канадског националног балета у Торонту, а данас је педагог у најбољим трупама попут Балета Бољшог театра, пристао је да дође и буде са нама током децембра. Тиме је можда исправљен део велике неправде према једном од најславнијих играча које смо имали, а које нисмо успели да видимо на сцени ни у Новом Саду, а ни у Београду. Једноставно, директори балета нису мислили да им је један такав фантастичан играч потребан. Ни као гост. Зато сам пресрећна што је дошао и са великим ентузијазмом и заразном енергијом поделио своје знање са нашим младим играчима. У гостима је била и кубански балет мајстор Ивет Родригез, а тренутно са играчима ради маестро Ериберто Верарди, директор Балета из Вероне. Кореографи Андонис Фоњадакис, Јакопо Годани, Ицик Галили, Енрико Морели... стигли су такође у Нови Сад.

о Шта се тренутно дешава у сали Балета СНП? На чему ансамбл ради?

- Припремамо балете "Копелија" за крај јануара и "Дон Кихот" за фебруар, у којима наступају наши прваци, солисти и ансамбл. У представи 13. фебруара, видећемо Људмилу Коновалову, звезду Балета бечке Државне опере и Виктора Кашету, првака Холандског националног балета из Амстердама, у улогама Китри и Базила. Паралелно, радимо свакодневно и прековремено на новој продукцији. У питању су два савремена комада које потписују Италијан Енрико Морели и Израелац Ицик Галили. "Причамо о љубави", уз музику Шопена и Переза Праде.

о Који су кључни кораци и елементи неопходни за унапређење ансамбла и репертоара како би Балет СНП постао референтна тачка на регионалној и међународној сцени?

- Могућност да се коначно уведе обавезни бенефицирани радни стаж за играче, омогуће професионална транзиција или пристојне пензије, као и да се повећају плате за домаће и иностране уметнике који вредно раде или оне које треба ангажовати како би трупа могла да изводи важне наслове, само су неки од циљева. Држава мора да разуме специфичност професије и да измени законе који уништавају генерације уметника. То је много једноставније и јефтиније од катастрофалног концепта који опстаје деценијама. Надам се да ће Балет у Новом Саду први применити европска искуства и постати модел у Србији. Очекујем да ћемо у априлу направити и прву велику аудицију, као и да са новим продукцијама можемо да представимо наше уметнике на другим сценама.

о Паралелно са обавезама у СНП, припремате и 22. Београдски фестивал игре. Који су најважнији сегменти овогодишњег програма и шта ће га посебно обележити?

- Од Омара Ражиха из Либана, до Танцтеатра Пине Бауш из Вупертала, или од 7. марта до 15. априла, свет ће играти у Београду, Новом Саду и Суботици. Долази нам 18 компанија, а ја сам некако посебно поносна на гостовање Сабура Тешигаваре и његове трупе из Токија, са комадом који је ове године био веома запажен на Бијеналу у Венецији, као и на прво учешће Лејле Ка на нашем фестивалу, са сензационалним комадом Maldonne о коме сви причају и чији делови имају буквално десетине хиљада прегледа на друштвеним мрежама.

о Овогодишњи програм фестивала окупља уметнике из целог света, упркос тренутним глобалним кризама. Како успевате да створите тако јединствену заједницу кроз игру?

- Слоган овогодишњег фестивала је такав да смо под њега ставили славне уметнике из Израела, Палестине, Француске, Тогоа, Аустралије, Либана, Кореје, Италије, Алжира... Јер игра је најреволуционарнији језик, али уједно - језик који шири нормалност и спаја људе. We Speak Dance, или ми говоримо језиком игре, биће здравица уметничком занату и квалитету продукције. Заједништву какво морамо имати када стварамо или приказујемо нешто узвишено - а то је наша уметност.

о Долазак Роберта Болеа, једног од највећих балетских играча данашњице, сматра се драгуљем овогодишњег фестивала. Колико је било изазовно организовати гостовање ове балетске суперзвезде?

- Мој дугогодишњи сан је био да Роберто Боле заигра на некој огромној сцени у мом Београду. Када се Сава центар затворио због реновирања, опростила сам се од те идеје. Међутим, прошле године, баш у ово време, коцкице су се сложиле. Са поновним отварањем Сава центра и након неколико сусрета са веома компликованим тимом који штити интересе овог "балетског Супермена", како га назива "Њујорк тајмс", направљен је договор! Нажалост, у тим договорима засада још нема Београда. Чекамо! Захвална сам Амбасади Италије и Италијанском институту за културу, као и нашим спонзорима, који су нам пружили руку и прилику да кренемо у ову авантуру и упишемо нашу престоницу на листу светских престоница чије арене или колосеуми најављују наступе Роберта Болеа и звезда окупљених око њега.

о Београдски фестивал игре из године у годину привлачи све већу пажњу и добија признања од страних критичара као један од водећих фестивала у свету. Како доживљавате овај успех и да ли сте свесни утицаја који сте постигли?

- Када одем у свет, свесна сам успеха фестивала који сам створила у Србији. Са изузетно мало средстава, са свега неколико сарадника, и са подршком тек неколико партнера... Након 22 године, ја се, нажалост, још непрекидно борим за сваки наслов, али и сваку ситницу око мог фестивала. Толико да понекад пожелим да се све ово десило, али да се десило на неком другом месту. Па ипак, не би било те наше дивне публике, а можда ни ината да се иде даље. У фебруару се у њујоршком Линколн центру приказује филм Abundance. Реч је о документарцу који је моја ћерка Дора Јунг направила о хваљеном и оспораваном, али ипак најбољем фестивалу који имамо у Србији. Иако поново долази из иностранства, верујем да је ово признање сасвим довољно да будем задовољна!

Нови Сад увек важан

ПО ЗАВРШЕТКУ балетске школе "Лујо Давичо" у класи Марије Јанковић, Аја Јунг била је стипендисткиња Joffrey Ballet School у Њујорку, те паралелно била укључена у програме Универзитета Џулијард, Балетског института Њуберт при Карнеги холу и Бродвејског центра за игру.

Паралелно са играчком градила је и кореографску каријеру. Била је и на челу европског одсека Светске плесне алијансе - WDA Europe, са седиштем у Риму, као и амбасадорка игре Уницефа. Један од најпрестижнијих европских фестивала игре покренула је 2004. и од самог почетка важан његов део били су Нови Сад и новосадска балетска публика.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације