УМЕТНИК КОЈИ ЈЕ ПОПРАВЉАО ДУШЕ: Сећање на Јурија Ракитина (1882 - 1952) који је оставио неизбрисив траг у позоришном животу Србије

РУСКО позориште младих "Јуриј Ракитин" ових дана први пут ће гостовати у Србији: поводом 165 година од рођења Чехова, на сцени Руског дома у Београду извешће 27. јануара његову једночинку "Брачна понуда".

фото Музеј позоришне уметности Војводине

Овај наступ повод је за присећање на име једног изузетног редитеља, педагога и глумца Јурија Љвовича Ракитина (1882. Харков - 1952. Нови Сад), који је својим тридесетогодишљим боравком у нашој земљи добрим делом обележио и обликовао српски театар и позоришни живот.

Већ после матуре почео је Ракитин да организује дилетантске представе и у њима игра, а у пролеће 1905. године у Петрограду завршио је трогодишњу Глумачку школу у класи великог глумца Владимира Н. Давидова. Дипломска представа био је Чеховљев "Вишњик", комад који ће касније представљати круну његове позоришне каријере у Србији.

По завршетку школе убрзо је почео да ради у Театар студију, где су се глумци са чувеним Мејерхољдом ангажовали на истраживању нових позоришних форми.

- Од 1907. до 1911. године Ракитин је, као епизодиста, играо у Московском художественом театру. После тога се (углавном у Петрограду и Александринском театру) посветио само режији - објашњава Мирослав Антић из Музеја позоришне уметности Србије.

фото Музеј позоришне уметности Србије

Октобарска револуција затекла га је у Петрограду, када је већ био афирмисан редитељ и асистент Мејерхољда. Тих година, као и многи други Руси, емигрирао је из отаџбине и 1920. стигао у Цариград. Планирао је да настави за Париз, али је на позив Милана Грола, управника Народног позоришта у Београду, већ следеће године дошао у наш национални театар и у њему остао следећих четврт века. Потом је кратко радио у шабачком позоришту, током једне сезоне режирао је и у Вршцу, а каријеру окончао у Српској Атини.

- Последња представа у Београду била је у априлу 1946. Крајем јуна већ режира у Новом Саду, где је, иначе, провео последњих пет сезона. Свакако, најзначајнији део опуса Ракитина везан је за Народно позориште у Београду - истиче Антић. - Углавном је постављао руске класике. У Србију је дошао са искуством Московског художественог театра, у коме су тих година Станиславски и Чахов биле најважније фигуре: први са новим системом глуме, други са својим комадима. Неспорно је да Чехов има посебно место у његовој каријери, уз друге велике руске писце. Иза себе оставио је више од сто режија у нашој земљи, а поред глуме, у Београду и Новом Саду, бавио се и педагошким радом.

Међу представама са потписом Ракитина, издвајају се "Иванов", "Царство мрака", "Богојављенска ноћ", "Ревизор", "Дивља патка", "Шума", "Тартиф", "Мирандолина", "Вуци и овце", "Васа Железнова"... Његов "Вишњик" сврстава се у антологијска остварења не само Српског народног позоришта, већ целокупног театарског живота свог времена. Критичари су ову представу оценили најбољом у опусу, а један од њих је за позоришна дела Ракитина рекао да "поправљају душе, искорењују страсти и отварају очи пред заблудама"...

фото Музеј позоришне уметности Србије

- Ракитин је поставио на позорницу и осам опера, али се као најзначајнија дела у његовом опусу помињу Чеховљеви, Гогољеви, Толстојеви, Шекспирови и Молијерови наслови - каже Антић. - Умро је 22. јула 1952. године у Новом Саду, сахрањен на руском делу Успенског гробља. На гробу су, симболично, требало да никну три вишње за које се касније испоставило да су заправо, нечијом грешком, посађене - шљиве. У годинама које следе гроб Ракитина био је потпуно запуштен, а дрвени крст иструлио. Тек поводом четири деценије од смрти (1992) гроб је опојан, а надгробни споменик подигнут 2003. када му је опело одржао епископ бачки Иринеј.

Споменик је, иначе, подигнут на иницијативу Позоришног музеја Војводине, у време одржавања међународног научно-стручног скупа "Јуриј Љвович Ракитин - живот, дело, сећања".

- Ракитин је 1940. одликован Орденом Светог Саве 4. степена, у години у којој је обележавао три и по деценије рада. Поводом тог јубилеја режирао је "Шуму" Островског у Народном позоришту у Београду... Оно што је посебно занимљиво је да су његову школу глуме у Београду похађали (од 1922. до 1927.) Мата Милошевић, Милан Ајваз, Дара Милошевић, Невенка Урбанова, Марица Поповић. Када је школа поново покренута при Народном позоришту 1934, у наредне две године кроз њу су прошли Капиталина Ерић и Димитрије Парлић. Предмет Ракитина звао се "психологија глуме са практичним вежбама"... Међу његовим ученицима помињу се и два великана српског глумишта, Раша Плаовић и Стеван Шалајић, који нису похађали наставу, али су школу "усвојили" играјући у његовим представама. Међу живим великанима, не смемо да заборавимо изузетну Миру Бањац - стицала је глумачка знања у Драмском студију при данашњем Српском народном позоришту.

Препоручујемо

Култура

0 1

СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије

30. 12. 2025. у 15:54

Култура

0 0

МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа

29. 12. 2025. у 10:02

Култура

0 0

КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ: Преминуо члан култне групе The Cure

26. 12. 2025. у 20:19

Култура

0 2

НОВОГОДИШЊА ЧАРОЛИЈА УЗ CIRQUE DU SOLEIL: 20 одсто попуста на представу „OVO“

26. 12. 2025. у 12:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације