ПИОНИР ПОТПУНЕ СЛОБОДЕ ПОКРЕТА: Интервју - Јелена Кајго, драмски писац, о Ужичанки Маги Магазиновић као инспирацији

У УЖИЧКОМ Народном позоришту почеле су пробе представе "Мага" о Маги Магазиновић. Ова знаменита и свестрана Ужичанка била је филозоф, кореограф, новинар, преводилац, борац за женска права...

фото З.Јовановић

Њени разноврсни таленти и несвакидашња личност били су инспирација за Јелену Кајго, чији ће комад поставити на сцену Борис Тодоровић, а прво извођење очекује се у марту.

- Истраживање које сам спровела пишући драму представљало ми је велико задовољство, водило у више праваца који су мени, лично, веома значајни. На првом месту, развој феминистичког покрета у Србији на крају XIX века, пионирски подухват неколико изузетних жена, на челу са Катарином Маливук, директорком Женске гимназије у Београду и оснивачем Београдског женског друштва. Катарина Маливук је, између осталих, предавала Маги, Надежди Петровић, Драгој Љочић која је била прва жена доктор у Србији.

о Мага се посебно залагала за равноправност жена?

- Друштво се бавило женским питањем (највише хуманитарним радом) под покровитељством краљице Наталије, потом краљице Драге. Мага се посебно залагала за равноправно образовање жена. Када је она уписала Филозофски факултет, жене нису могле да буду редовни студенти нити да добију диплому. Ипак, заједно са својим саборкињама, учинила је да се та ситуација промени. После завршеног факултета почела је да пише за "Политику", као прва жена новинар у Србији. И на крају, оно што је мени и блиско и важно, окренула се позоришту: отишла је у Немачку да усавршава глуму и сусрела се са револуционарним стилом игре Исидоре Данкан. Истина, тај стил је имала прилике да види током гостовања Мод Алан, канадске играчице у Београду, на Коларцу. Њена мисија била је да изучи ову врсту игре и донесе је у Београд. Осетила је да је класичан балет лимитирајући за дух и тело уметника. Магин модернистички сензибилитет тежио је потпуној слободи покрета.

о У чему је највише допринела развоју ове уметности у Србији?

- Када је Мага отворила Школу за ритмику и пластику 1910. године, Београд је био један од свега неколико градова у Европи који је имао ту врсту образовања. И то деценију пре него што ће нам руски емигранти донети класичан балет у Национални театар. Дакле, код нас је ишло обрнуто: имали смо прво модеран стил игре, па тек онда класичан балет. Нажалост, уметнички и педагошки успон Маге Магазиновић прекинуо је Први светски рат, као што је прекинуо и каријеру и живот Надежде Петровић, која је у драми један од важних ликова... И након рата Мага је наставила да ради нове кореографије и одржава дух савремене игре, која пада у сенку под потпуном доминацијом класичног балета. Поготово након Другог светског рата, када Београдски балет улази у своје златно доба. Ипак, Магини уметнички наследници одржали су ову нит, можемо слободно рећи, до наших дана. Данас имамо одсек за савремену игру у Балетској школи "Лујо Давичо" у којој је Мага предавала и са кога играчи одлазе у најпрестижније светске компаније.

о Иновативна и за наше, а камоли за своје доба, она је плес схватала као неку врсту интроспекције - откривања несвесног дела у човеку?

- Да, то је време када се развија психоанализа, под утицајем Фројда и Јунга. Са једне стране, модерна игра је пратила наслеђе антике - Исидора Данкан је играла инспирисана нагим античким грчким скулптурама, што доноси и естетску револуцију у тада конзервативну Европу. Већ је био велики скандал што играчице играју босе, а камоли огрнуте само прозирним веловима. Са друге стране, поред физичког ослобађања, игра је носила у себи и неки исконски нагон, кога играч често није ни свестан док не почне да импровизује. Тада он упознаје своју кожу, крвоток, дисање, нагоне, страсти, тегобе, усхићења. И није најбитније како покрет изгледа. То се уклапа у општи принцип уметничког деловања на почетку двадесетог века - да уметност, па тако ни покрет, не морају бити лепи, већ истинити и укорењени у одређени теоријски концепт.

о Да ли сте у Магиној аутобиографији "Мој живот" нашли неке занимљиве белешке из тог времена?

- Издавачка кућа "Клио" планира да обнови издање те дивне књиге. Мага у њој говори о свом животу, који је био "филмски" и на емотивном плану. Реч је о вези, потом и браку са славистом Герхардом Геземаном, са којим је добила сина. По избијању рата умире јој мајка, гину оба брата, умире Надежда Петровић, онда и син. То је за њу, заиста, "време смрти"... Ипак, налази снаге да оде у Швајцарску и види се са Герхардом, који се са нашом војском повукао преко Албаније. Схватила је да је заљубљен у другу жену, али су остали у вези и добили ћерку. То, такође, говори колико није подилазила стереотипима већ се водила сопственом вољом и осећањима. После неколико година, она се растала од Герхарда, а он се оженио другом женом и постао ректор Прашког универзитета...

о Неке храбре жене, које су (посредно или непосредно) оставиле дубоке историјске трагове (Јелена Анжујска, принцеза Ксенија, Илда Гешнер, Мабел Грујиц, Јелена Лозанић) главне су јунакиње ваших комада?

- Све драме које сте набројали, осим "Маге" и "Илде Гершнер", биле су поручене. Очигледно су оне пронашле мене, на моје велико задовољство. Слободно могу да кажем да је рад на њима, на неки начин, био моја душевна храна. Наравно, и реакције публике, као и чињеница да дуго трају на репертоарима позоришта. Веома је важно да се бавимо значајним женама наше историје, које су често неоправдано маргинализоване.

о Да сте глумица (а не писац), коју бисте од њих најрадије играли на сцени?

- Вероватно Магу, јер бих могла да се подсетим своје играчке каријере.

о Недавно сте написали и једну комедију, за коју се не може рећи да је до сада била ваш омиљени жанр нити позоришни израз?

- После "Ролеркостера", схватила сам да ми лежи комедија, па сам наставила у том правцу. Јер, и сама се забавим током процеса писања. На нашим сценама недостаје комедија, и често се, сасвим неоправдано, сматра "нижим жанром". Њена предност је што можете на лак начин, кроз хумор, рећи неке горке истине о свету, животу, друштву, људској природи. То има катарзичан ефекат.

о Постоји ли још нека аутентична личност којој бисте пожелели да посветите дело?

- Волела бих, ако будем имала снаге, да напишем ТВ сценарио о династији Петровић и седам невероватних ћерки краља Николе и краљице Милене, расутих по европским дворовима - на челу са Јеленом Савојском, краљицом Италије.

о Као већ дугогодишњи директор Битеф денс компаније, шта сматрате својим и њиховим највећим успехом?

- То што смо опстали. Прошле сезоне обележили смо петнаест година од оснивања и упркос тешким условима рада (односно немогућности сталног запошљавања играча) и сталним одлив

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације