ПРВА ФИЛМСКА ЗВЕЗДА НИЈЕ ЖЕЛЕЛА ДА БУДЕ ГЛУМИЦА: На данашњи дан, 1895. године, браћа лимијер патентирали филмски пројектор
ЈЕДНЕ фебруарске ноћи Луј Лимијер изненада се сетио како шиваћа машина штепујући повлачи и текстил. Пробудио је старијег брата Огиста са идејом да својој направи додају још неколико полуга и точкића. Био је то последњи делић који недостаје, захваљујући коме су средином марта снимили први филм и назвали га "Излазак радника из фабрике Лимијер у Лиону". Уследило је још неколико, а онда су на самом измаку исте године окупили малобројну публику у париском Гранд кафеу. Остало је историја.
фото Профимедиа
На данашњи дан, 13. фебруара 1895, браћа Лимијер су патентирали филмски пројектор због којег ће их назвати "очевима свих биоскопа". Ипак, до наших дана није завршена полемика око почетка кинематографије. Пре њих, чувени амерички проналазач Томас Едисон усавршио је апарат за снимање, оспособио филмску траку и патентирао апарат за пројекцију. Али, он је своје филмове затварао у "сандучиће" - аутомате, на којима је био отвор само за једног гледаоца. Браћа Лимијер купила су Едисонов апарат и неколико филмова, у Лиону подигли малу фабрику, експериментисали и усавршили апарат за пројекцију. Део по део, расклопили су гломазни и тешки Едисонов кинетоскоп, проучавали га три недеље и осмислили сличну направу која ће слике покретати аутоматски. Назвали су је кинематограф (да се не би бркао са кинетоскопом), а њихова справа била је лагана, практична и преносива, што јој је брзо обезбедило популарност. Кинематограф, заправо, била је справа "три у један": могла је да снима, развија и пројектује покретне слике...
У Паризу је тог 28. децембра дувао ледени ветар. Испред "Гранд кафеа" чуо се промукли глас непознатог човека: "Улазите, господо. Видећете 'живе слике', величанствен и епохалан изум браће Лимијер из Лиона". Радозналост је привукла тридесет пет посетилаца који су упућени у "Индијски салон": сачекале су их столице, разапето бело платно и у средини чудан апарат. Угашено је светло, на платну су се појавила треперава слова "Излазак радника из фабрике Лимијер", а онда и покретне слике. Те ноћи приказано је десетак кратких филмова, међу њима "Долазак воза на станцу Сиота". Када се преко целог платна појавила захуктала локомотива, као да ће сваког тренутка улетети у салу, посетиоци су уплашено поскакали са столица: страх је био стваран колико и призор пред њима.
фото Профимедиа
После недељу дана Парижани су у дугим редовима стајали испред "Индијског салона" чекајући да виде воз у пуној брзини и у њему жену са двогодишњом девојчицом која тражи слободно место у вагону. Та девојчица била је кћи млађег брата Луја, Албер Трарие Лимијер, коју је отац назвао својом главном глумицом, а свет првом филмском звездом.
- Никада нисам пожелела да постанем филмска глумица - причала је већ у позној старости госпођа Албер. - Волела сам све друго, само не да се по очевом наређењу крећем, трчим, смејем или плачем. Ни мојој старијој сестри од стрица се глума није свидела, па смо се једног дана пред снимање сакрили у пољу, у стогу сена, и ту гладне провеле цео дан.
фото Профимедиа
Луј Лимијер умро је 1948, шест година пре старијег брата. Њих двојица убрзо су одустала од снимања и филмове препустила другима. Ипак, са великом радозналошћу пратили су развој кинематографије. Албер је причала како је отац волео уметничке филмове, за разлику од пропагандних и оних са ратном тематиком. Сећала се и како је говорио: "Кад сам измислио чаробну кутију нисам ни у сну могао да претпоставим да ћу једног дана из ње да посматрам и овакве свињарије..."
Фотографско искуство
ОТАЦ браће Лимијер Клод-Антоан имао је фотографску радњу у којој су радила обојица синова. Захваљујући том искуству, Луј је научио како да води рачуна о композицији, кадрирању, светлу,а познавао је и најједноставније облике монтаже. Фиксираном, статичном камером снимао је призоре из живота, а често је користио и методу "скривене камере" и тако поставио темеље документарног филма.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
РУСИЈА У НЕВЕРИЦИ: Овакву тужбу због рата у Украјини нико није очекивао!
Истински скандал потреса тенис. Најновије вести из њега везане су за рат у Украјини, односно, како Русија то зове, "Специјалну војну операцију".
17. 04. 2025. у 17:04
СВИ ПРИЧАЈУ О ХЕМИЈИ БАСТИЈАНА И ОВЕ ПРЕЛЕПЕ ЖЕНЕ: Да ли је она узрок наводног краха брака са Аном? (ФОТО)
БАСТИЈАН Швајнштајгер и Ана Ивановић се према речима страних таблоида разводе, а ево шта, односно ко, би могао да буде разлог!
17. 04. 2025. у 11:43
"ОН ЈЕ ОЛИЧЕЊЕ ЗЛА": Мелинда Гејтс открила мрачну страну брака са Билом
ДОК ОДБРОЈАВА тренутке до изласка своје књиге Мелинда Гејтс дала је јасно до знања да о помирењу са бившим супругом, милијардером Билом Гејрсом, нема ни говора.
16. 04. 2025. у 09:51
ШТА ЋЕ БИТИ СА СРБИНОМ? Тадић губи стрпљење са Фенербахчеом
Фудбалера Фенербахчеа Душана Тадића лагано издаје стрпљење у финишу сезоне, а главни разлог је одуговлачење Фенербахчеа око продужетка уговора.
16. 04. 2025. у 21:15
СВЕ ЗБОГ ДЕШАВАЊА ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Американци стопирали изградњу пута у Хрватској - познат и разлог
МИНИСТАРСТВО одбране Сједињених Америчких Држава замолило је да се не крене са градњом обилазнице Неделишћа у Међимурској жупанији у Хрватској, јер сумњају да се на траси пута налазе посмртни остаци пилота из Другог светског рата.
16. 04. 2025. у 21:45
УДАЈЕ СЕ ТЕА ТАИРОВИЋ! Спрема се тајно венчање ван Београда - познати сви детаљи славља
ЈЕДНА од најпопуларнијих младих певачица,Теа Таировић, стаје на луди камен! Како домаћи медији сазнају, музичка звезда изговориће судбоносна "Да!" свом изабранику Ивану.
16. 04. 2025. у 17:44 >> 17:45
ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29
МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34
"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Најновије из рубрике
ПРЕМИНУО ЉУБОМИР СИМОВИЋ: Био је један од највећих модерних српских песника и драмских писаца
ЉУБОМИР Симовић, један од највећих модерних српских песника и драмских писаца, преминуо је ноћас у Београду.
17. 04. 2025. у 12:40
ТРОФЕЈНА СТАТУЕТА LIFFE: Конкурс за идејно решење овогодишње награде „Отисак Горана Паскаљевића“
Лесковачки интернационални фестивал филмске режије „LIFFE“ расписао је конкурс за идејно решење трофејне статуете награде „Отисак Горана Паскаљевића“ коју додељују фестивал и Кристина Паскаљевић, супруга прослављеног редитеља, а пријаве су отворене до краја јула.
17. 04. 2025. у 12:28
МОЗАИЦИ У "ВИНОГРАДАРЕВОЈ КУЋИ": Радови Ренате С. Трифковић на Опленцу
САМОСТАЛНА изложбе мозаика Ренате С. Трифковић, под именом "Апотеоза", биће отворена у суботу 26. априла у 17 часова у Галерији "Виноградарева кућа" на Опленцу.
17. 04. 2025. у 06:45
РОЛЕРКОСТЕР КОМЕДИЈЕ, ТРИЛЕРА И МЕЛОДРАМЕ: Све спремно за домаћи мјузикл "Балкан експрес" у Позоришту на Теразијама
КУЛТНО остварење Бранка Балетића "Балкан експрес" већ је постало филмски класик, а ускоро ће добити и своју мјузикл верзију: 25. и 26. априла (у две поделе) премијерно је извођење у Позоришту на Теразијама, у режији Даријана Михајловића.
16. 04. 2025. у 22:00
ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ БЕОГРАДСКЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ НЕДЕЉЕ АРХИТЕКТУРЕ: Од ретроспективе Лазара Кузманова, до миркокућа
ЈУБИЛАРНО изање Београдске интернационалне недеље архитектуре отворено је синоћ у Свечаној сали Друштва архитеката Београда, изложбом "20 година БИНА", и програмом посвећеним добитницима награде Удружења архитеката Србије.
16. 04. 2025. у 16:29
Коментари (0)