ПРВА ФИЛМСКА ЗВЕЗДА НИЈЕ ЖЕЛЕЛА ДА БУДЕ ГЛУМИЦА: На данашњи дан, 1895. године, браћа лимијер патентирали филмски пројектор

ЈЕДНЕ фебруарске ноћи Луј Лимијер изненада се сетио како шиваћа машина штепујући повлачи и текстил. Пробудио је старијег брата Огиста са идејом да својој направи додају још неколико полуга и точкића. Био је то последњи делић који недостаје, захваљујући коме су средином марта снимили први филм и назвали га "Излазак радника из фабрике Лимијер у Лиону". Уследило је још неколико, а онда су на самом измаку исте године окупили малобројну публику у париском Гранд кафеу. Остало је историја.

фото Профимедиа

На данашњи дан, 13. фебруара 1895, браћа Лимијер су патентирали филмски пројектор због којег ће их назвати "очевима свих биоскопа". Ипак, до наших дана није завршена полемика око почетка кинематографије. Пре њих, чувени амерички проналазач Томас Едисон усавршио је апарат за снимање, оспособио филмску траку и патентирао апарат за пројекцију. Али, он је своје филмове затварао у "сандучиће" - аутомате, на којима је био отвор само за једног гледаоца. Браћа Лимијер купила су Едисонов апарат и неколико филмова, у Лиону подигли малу фабрику, експериментисали и усавршили апарат за пројекцију. Део по део, расклопили су гломазни и тешки Едисонов кинетоскоп, проучавали га три недеље и осмислили сличну направу која ће слике покретати аутоматски. Назвали су је кинематограф (да се не би бркао са кинетоскопом), а њихова справа била је лагана, практична и преносива, што јој је брзо обезбедило популарност. Кинематограф, заправо, била је справа "три у један": могла је да снима, развија и пројектује покретне слике...

У Паризу је тог 28. децембра дувао ледени ветар. Испред "Гранд кафеа" чуо се промукли глас непознатог човека: "Улазите, господо. Видећете 'живе слике', величанствен и епохалан изум браће Лимијер из Лиона". Радозналост је привукла тридесет пет посетилаца који су упућени у "Индијски салон": сачекале су их столице, разапето бело платно и у средини чудан апарат. Угашено је светло, на платну су се појавила треперава слова "Излазак радника из фабрике Лимијер", а онда и покретне слике. Те ноћи приказано је десетак кратких филмова, међу њима "Долазак воза на станцу Сиота". Када се преко целог платна појавила захуктала локомотива, као да ће сваког тренутка улетети у салу, посетиоци су уплашено поскакали са столица: страх је био стваран колико и призор пред њима.

фото Профимедиа

После недељу дана Парижани су у дугим редовима стајали испред "Индијског салона" чекајући да виде воз у пуној брзини и у њему жену са двогодишњом девојчицом која тражи слободно место у вагону. Та девојчица била је кћи млађег брата Луја, Албер Трарие Лимијер, коју је отац назвао својом главном глумицом, а свет првом филмском звездом.

- Никада нисам пожелела да постанем филмска глумица - причала је већ у позној старости госпођа Албер. - Волела сам све друго, само не да се по очевом наређењу крећем, трчим, смејем или плачем. Ни мојој старијој сестри од стрица се глума није свидела, па смо се једног дана пред снимање сакрили у пољу, у стогу сена, и ту гладне провеле цео дан.

фото Профимедиа

Луј Лимијер умро је 1948, шест година пре старијег брата. Њих двојица убрзо су одустала од снимања и филмове препустила другима. Ипак, са великом радозналошћу пратили су развој кинематографије. Албер је причала како је отац волео уметничке филмове, за разлику од пропагандних и оних са ратном тематиком. Сећала се и како је говорио: "Кад сам измислио чаробну кутију нисам ни у сну могао да претпоставим да ћу једног дана из ње да посматрам и овакве свињарије..."

Препоручујемо

Култура

0 0

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Култура

0 1

СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије

30. 12. 2025. у 15:54

Култура

0 0

МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа

29. 12. 2025. у 10:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације