ПРВА ФИЛМСКА ЗВЕЗДА НИЈЕ ЖЕЛЕЛА ДА БУДЕ ГЛУМИЦА: На данашњи дан, 1895. године, браћа лимијер патентирали филмски пројектор
ЈЕДНЕ фебруарске ноћи Луј Лимијер изненада се сетио како шиваћа машина штепујући повлачи и текстил. Пробудио је старијег брата Огиста са идејом да својој направи додају још неколико полуга и точкића. Био је то последњи делић који недостаје, захваљујући коме су средином марта снимили први филм и назвали га "Излазак радника из фабрике Лимијер у Лиону". Уследило је још неколико, а онда су на самом измаку исте године окупили малобројну публику у париском Гранд кафеу. Остало је историја.
фото Профимедиа
На данашњи дан, 13. фебруара 1895, браћа Лимијер су патентирали филмски пројектор због којег ће их назвати "очевима свих биоскопа". Ипак, до наших дана није завршена полемика око почетка кинематографије. Пре њих, чувени амерички проналазач Томас Едисон усавршио је апарат за снимање, оспособио филмску траку и патентирао апарат за пројекцију. Али, он је своје филмове затварао у "сандучиће" - аутомате, на којима је био отвор само за једног гледаоца. Браћа Лимијер купила су Едисонов апарат и неколико филмова, у Лиону подигли малу фабрику, експериментисали и усавршили апарат за пројекцију. Део по део, расклопили су гломазни и тешки Едисонов кинетоскоп, проучавали га три недеље и осмислили сличну направу која ће слике покретати аутоматски. Назвали су је кинематограф (да се не би бркао са кинетоскопом), а њихова справа била је лагана, практична и преносива, што јој је брзо обезбедило популарност. Кинематограф, заправо, била је справа "три у један": могла је да снима, развија и пројектује покретне слике...
У Паризу је тог 28. децембра дувао ледени ветар. Испред "Гранд кафеа" чуо се промукли глас непознатог човека: "Улазите, господо. Видећете 'живе слике', величанствен и епохалан изум браће Лимијер из Лиона". Радозналост је привукла тридесет пет посетилаца који су упућени у "Индијски салон": сачекале су их столице, разапето бело платно и у средини чудан апарат. Угашено је светло, на платну су се појавила треперава слова "Излазак радника из фабрике Лимијер", а онда и покретне слике. Те ноћи приказано је десетак кратких филмова, међу њима "Долазак воза на станцу Сиота". Када се преко целог платна појавила захуктала локомотива, као да ће сваког тренутка улетети у салу, посетиоци су уплашено поскакали са столица: страх је био стваран колико и призор пред њима.
фото Профимедиа
После недељу дана Парижани су у дугим редовима стајали испред "Индијског салона" чекајући да виде воз у пуној брзини и у њему жену са двогодишњом девојчицом која тражи слободно место у вагону. Та девојчица била је кћи млађег брата Луја, Албер Трарие Лимијер, коју је отац назвао својом главном глумицом, а свет првом филмском звездом.
- Никада нисам пожелела да постанем филмска глумица - причала је већ у позној старости госпођа Албер. - Волела сам све друго, само не да се по очевом наређењу крећем, трчим, смејем или плачем. Ни мојој старијој сестри од стрица се глума није свидела, па смо се једног дана пред снимање сакрили у пољу, у стогу сена, и ту гладне провеле цео дан.
фото Профимедиа
Луј Лимијер умро је 1948, шест година пре старијег брата. Њих двојица убрзо су одустала од снимања и филмове препустила другима. Ипак, са великом радозналошћу пратили су развој кинематографије. Албер је причала како је отац волео уметничке филмове, за разлику од пропагандних и оних са ратном тематиком. Сећала се и како је говорио: "Кад сам измислио чаробну кутију нисам ни у сну могао да претпоставим да ћу једног дана из ње да посматрам и овакве свињарије..."
Фотографско искуство
ОТАЦ браће Лимијер Клод-Антоан имао је фотографску радњу у којој су радила обојица синова. Захваљујући том искуству, Луј је научио како да води рачуна о композицији, кадрирању, светлу,а познавао је и најједноставније облике монтаже. Фиксираном, статичном камером снимао је призоре из живота, а често је користио и методу "скривене камере" и тако поставио темеље документарног филма.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"ЈАКО САМ РАЗОЧАРАНА, НЕ ЖЕЛИМ ДА КОМЕНТАРИШЕМ": Рибакина о казни Вукову
Јелена Рибакина није крила велико незадовољство поводом ноћашње одлуке ВТА да продужи суспензију њеном тренеру Стефану Вукову.
12. 02. 2025. у 16:00
ПОТОМАК КНЕЗА: Истина о Чолином пореклу - није Сарајлија "Само је једном био овде"
ПЕВАЧ Здравко Чолић увек је истицао да је Сарајлија, а у очевини, Влаховићима, био је само једном.
12. 02. 2025. у 10:51
ХРВАТСКА ЗАТЕЧЕНА ИСТИНОМ: Здравко Мамић узбуркао страсти невероватном конференцијом за штампу, најавио и шок-потез!
Чувени Здравко Мамић (65), дуго година "алфа и омега" ФК Динамо Загреб, један је од најуспшенијих фудбалских бизнисмена у Европи када се узме у обзир невероватан број огромних трансфера из "модрих" у Европске клубова, али га хрватско правосуђе сада терети да је оштетио државни буџет, због чега се он скрива у Босни и Херцеговини. А оданде, из БиХ, он је најавио нови потрес: одржавање ванредне конференције за штампу. И, на њој "нема о чему није говорио".
12. 02. 2025. у 16:10
ЦЕЛО СЕЛО - ЈЕДНА УЛИЦА: Дуга девет километара, у њој живи 6.000 људи (ФОТО/ВИДЕО)
СУЛОШОВА, село у јужној Пољској, привукло је пажњу светских медија и постало феномен на интернету захваљујући врло необичној структури.
13. 02. 2025. у 08:45
СВЕТ У ШОКУ: Јанис Тима се није убио?!
Јанис Тима, чувени кошаркашки репрезентативац Летоније, пронађен је 17. децембра мртав у једном хостелу у Москви, а Русија и Летонија, поред саме узнемирујуће вести да је он скончао - недуго затим су могле да погледају и видео-снимак како је у болници завршила и његова досадашња жена, чувена певачица Ана Седокова. Све је, затим, деловало прилично уобичајено за овакве случајеве, али - догодили су се неки шокантни детаљи. Седокова је, тако, постала предмет истраге јер се одједном сумњало и на убиство, а иако је то прелиминарном истрагом одбачено - руски медији данас јављају да се покреће нова истрага.
12. 02. 2025. у 14:47
"ПРОЂЕ 35 ЛЕТА КАКО НЕ ПРИЧАМО" Емотивно писмо Воје Недљковића, упутио га преминулом пријатељу: "Куме мој, вечни лептире"
ПРИЈАТЕЉ Воје Недељковића преминуо је у 31. години живота.
13. 02. 2025. у 07:39
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ О ПРОДАЈИ СББ-А: Добра је фора да се на крају продаш фирми с којом си водио рат
ГЛУМАЦ и бивши председник Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић коментарисао је продају бизниса Драгана Шолака у Србији.
12. 02. 2025. у 12:02
ОТКРИВЕН УЗРОК СМРТИ СРПСКЕ ПЕВАЧИЦЕ: Преминула у колима Хитне помоћи
ЈАСНА Бошњаковић, певачица и некадашња учесница шоуа „Никад није касно“, преминула је изненада у 48. години, на путу ка болници.
12. 02. 2025. у 16:05
КОБАН "МАНЕВАР ОБИЛАЖЕЊА": Појавио се снимак пада САД ловца - 20м висок облак воде и крхотине, сјурио се ОГРОМНОМ брзином (ВИДЕО)
БОРБЕНИ авион "EA-18G Growler" америчке ратне морнарице срушио се у заливу Сан Дијего у Сједињеним Америчким Државама у среду ујутру, јавља "ABC News". Портпарол морнарице је потврдио да је посада авиона искочила, а да су их спасили припадници обалске страже САД-а.
13. 02. 2025. у 15:53
Најновије из рубрике
КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (2) : Скрајнути и убоги јунаци
ДЕЛА различитих жанрова и поетика сведоче о квалитетној продукцији
13. 02. 2025. у 07:30
БЕСПЛАТНО ЗА ДАН ДРЖАВНОСТИ: Музеј савремене уметности организује едукативне програме за све узрасте
ПОВОДОМ Дана државности Србије, 15. и 16. фебруара, Музеј савремене уметности обезбедиће посетиоцима бесплатан улаз као и бројне едукативне програме за све узрасте у оквиру текућих изложби: "Дуалност Милене Павловић Барили", "Активитет: 100 година надреализма", "Траг као запис и симбол - Ана Виђен", "Ото Бихаљи - Мерин: Морао сам бити присутан" и "Јака Бабник: Битно је шта ваше очи виде".
13. 02. 2025. у 06:30
ЧУВЕНИ РЕЖИСЕР: Оболео од Паркинсонове болести, примљен у центар за негу
ДАНСКИ режисер Ларс фон Трир (68), који болује од Паркинсонове болести, примљен је данас у центар за негу, саопштила је његова продуцентска кућа Зентроп.
12. 02. 2025. у 20:36
ПРЕМИНУО ГЛУМАЦ ДРАГОЉУБ ВОЈНОВ: Многима остао упамћен по улози у Тесној кожи
УМРО Драгољуб Војнов, српски продуцент, организатор, универзитетски професор, филмски радник и глумац.
12. 02. 2025. у 18:43
ДУХОВНИ ОРИЈЕНТИР: Владета Јеротић - За живота феномен, задужио српску културу
У ЦЕЛОКУПНОЈ историји српске културе мало је интелектуалаца који су за живота стекли тако велику популарност да су постали и својеврстан културни феномен свог и потоњег доба.
12. 02. 2025. у 17:00
Коментари (0)