"МИ МРЕМО, МАТИЦА ОСТАЈЕ": На свечаности најстаријег храма српске културе уручена Змајева награда (ФОТО)

СВЕЧАНОМ седницом и песмом "Ми мремо, Матица остаје" аутора Раше Попова и Душана Михалека, освртом на минулу годину Матичиног председника проф. др Драгана Станића, уручењем "Змајеве награде" Верољубу Вукашиновићу и Томиславу Маринковићу,као и беседом проф. др Виктора Савића о Ђури Даничићу - Матица српска у Новом Саду обележила је у недељу вече 199. рођендан.

Фото: Бранислав Лучић

У присуству Његовог преосвештенства Митрполита бачког др Иринеја, министра информисања Дејана Ристића, других угледника и великог броја матичара,Станић је рекао да је прошле године издавачка делатност Матичина  била веома богата – објављено је преко 70 књига.

Foto: Фото: Бранислав Лучић

POGLEDAJ GALERIJU

- Очуван је цео систем наших часописа а установили смо и нови часопис Гласник Матице српске за исељеништво чиме желимо да допремо до наших људи ма где они живели. Објављено је и десет тематских зборника,а посебну пажњу посветили смо двовековном јубилеју  Летописа – рекао је Станић и подсетио да ће  наредног 16.фебруара ова наша најстарија установав књижевности,науке и културе обележити два века трајања.

Селимир Радуловић, председник жирија за доделу Змајеве награде коју је Матица установила 1953.године, саопштио је да се је од 47 приспелих књига песама жири једногласно определио да признање овога пута равноправно додели Верољуб Вукашиновић за збирку „Жалац“ (СКЗ) и Томислав Маринковић „Штао нама мисле анђели „(Архипелаг).О награђеним књигама говорио је  проф.др Саша Радојчић.

  Болест је, на жалост, спречила Томислава Маринковића да лично прихвати Змајеву награду.Његову беседу захвалницу,упућену љубитељима поезије, коју је написао у болесничкој постељи прочитао је његов пријатељ Петар Арбутина:

  -Најпре се на овом високом признању захваљујем Матици и упућујем јој честитке поводом прославе великог датума њеног оснивања.Захваљујем и члановима жирија који су мене и моју књигу почаствовали престижном и дуговеком Змајевом наградом.Хвала и мом издавачу Архипелагу,а на крају захвалан сам и самом себи будући да сам рукопис књиге писао упркос болести која је непрестано вукла на своју,а ја на своју страну – написао је, између осталог Маринковић, наводећи да је Змај не само пример песника већ и симбол човека и очовечења људске патње.

Лауреат Верољуб Вукашиновић рекао је да је значај  Матице српске „прелепо здање архитектуре и несамерљиво духовно здање књиге и културе“  спознао осамдесетих година прошлог века као студент књижевности у Новом Саду.

- Сама реч „матица“ незаобилазно ме води ка чудесном свету пчела и пчелојављењу у поезији, како је говорио проф Радовић, и упућује  на дух кошнице као основе духовне и културне мисије Матице српске као националне установе нашег народа – рекао је Вукашиновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације