ПОСВЕТА НАЈПЛЕМЕНИТИЈОЈ МЕЂУ ПТИЦАМА: Чувени балет Чајковског "Лабудово језеро" доживео је први тријумф у Петрограду
НАЈПОЗНАТИЈИ балет на свету "Лабудово језеро" Петра Иљича Чајковског, премијерно постављен у московском Бољшом театру није се прославио, али је тријумфовао у фебруару 1895. у Санкт Петербургу, када је први пут изведен у целости - пре 130 година.

фото И.Маринковић
Прича о принцу Зингфриду и младој Одети, коју је чаробњак проклео да живи као бели лабуд и само ноћу добија људски облик, Чајковски је компоновао две деценије раније на захтев Владимира Петровича Бегичева из Бољшог театра. Прво извођење било је у Москви 4. марта 1877, у кореографији Вацлава Реизингера, тадашњег балетмајстора театра. Тек после композиторове смрти балет у четири чина стекао је славу и постао основа балетског репертоара, незаобилазан наслов на свим позорницама света.
За разлику од опере у којој је Чајковски тражио живу, реалну динамику и психолошку истину, сматрао је да балет представља фантастика бајки. Својим балетским делима ("Лабудово језеро", "Успавана лепотица", "Крцко Орашчић") продужио је линију романтичарског балета и реформисао традиционалне основе жанра: кореографија је постала гипкија и разноврснија, а балетске представе свежије, богатије ритмом и пластичном музиком.

фото Википедија
Петар Иљич Чајковски
Многе су теорије о пореклу приче о "Лабудовом језеру". Осмислили су је Владимир Бегичев (тадашњи директор царских театара) и балетан Василиј Гелтзнер, по немачкој бајци "Украдени вео". Али, како и у Русији постоји слична бајка ("Бели патак"), претпоставља се да је коначна верзија мешавина ове две верзије. Трећи чин заснива се на легенди која је, претпоставља се, инспирисала Браћу Грим за бајку "Шест лабудова", а неки савременици се сећају да је Чајковски био заинтересован и за животну причу баварског краља Лудвига II, чији је живот, наводно, био обележен знаком лабуда... Било како било, композитор је дубоко у себи носио звук народне песме, па кад су му неки критичари замерили да се ослања на западњачке елементе, оштро је одговорио: "Ја страсно љубим и волим сва руска обележја. Ја сам Рус у најпотпунијем смислу те речи!"
Чајковски је балет написао по наруџбини за хонорар од 800 рубаља и упркос чињеници да московска премијера није доживела успех, балет се одржао на репертоару до 1883. и имао четрдесетак извођења.
Велики композитор умро је тихо, једне ледене ноћи 6. новембра 1893. године, од последица колере у Петрограду. Званична верзија каже да се неколико дана раније напио прљаве воде из Неве, остављајући за собом загонетку да ли је то учинио из лакомислености или намерно, несрећан и засићен животом. Од колере је умрла и његова вољена мајка која га је донела на свет 7. маја 1840. у малом месту Камско - Воткинск и усадила му љубав према музици. Колико је Чајковски обожавао мајку, сведочи и податак да је током школовања у Петрограду увек са собом носио прамен њене косе и марамицу са монограмом...

фото Народно позориште у Београду
Две године после композиторове смрти, 17. фебруара 1895. балет "Лабудово језеро" постављен је у Петрограду (Санкт Петербургу) са великим успехом у Маринском театру. За ово извођење кореографију су урадили Маријус Петипа и Лав Иванов, па се већина данашњих извођења ослања на њихово дело. Током протеклих деценија у улогама Одете прославиле су се многе велике балерине попут Ане Павлове, Галине Уљанове, Тамаре Туманове, Вере Трефилове...
Најхаризматичнија међу њима Ана Павлова премијерно је одиграла ову улогу 22. децембра 1907. године. Критика је тада забележила: "Ако балерина може опонашати покрете најплеменитије међу птицама, онда је то постигнуто: пред вама се налази лабуд!" Убрзо је Павлова стекла светску славу, а њена последња станица на животном путу био је Хаг. Преминула је далеко од отаџбине и о смрти славне балерине њен биограф је написао:
"Око пола ноћи отворила је очи и с напором подигла руке, као да се хтела прекрстити. У ноћи 23. јануара 1931. Павлова је преминула. Њене последње речи биле су:
- Спремите мој костим Лабуда..."

фото Народно позориште у Београду
На свим нашим сценама
НА репертоару Народног позоришта у Београду, тренутно је верзија "Лабудовог језера" премијерно изведена 2. јуна 2019. године, у кореографији и режији Константина Костјукова. Свако, па и наредно извођење (27. фебруара) унапред је распродато.
Иначе, прва инсценација славног балета у националном театру одиграна је 1925. године, у кореографији Александра Фортуната. Главне улоге плесали су Јелена Пољакова, Нина Кирсанова и Александар Фортунато. До Другог светског рата представа је изведена преко сто пута. Нина Кирсанова се потом, у својој редакцији, 1951. године ослонила на верзију Фортуната. Главне улоге тумачили су Јованка Бјегојевић, Вера Костић и Бранко Марковић.
И велике интернационалне балетске звезде Маргот Фонтејн и Маја Плисецка гостовале су у овој представи. Године 1970. Димитрије Парлић у сарадњи са Кжиштофом Панкијевичем, сценографом и костимографом из Пољске, креира своју верзију "Лабудовог језера". Главне улоге на премијери играли су Душица Томић, Лидија Пилипенко и Радомир Вучић.
Парлић је задржао кореографску целину у другом, антологијском чину Лава Иванова са појединим кореографским интервенцијама, док је први и трећи чин креирао сам. На београдској сцени "Лабудово језеро", у кореографији Димитрија Парлића, имало је изузетан успех. Одиграно је 277 пута. Репризу су изводили Вишња Ђорђевић и Боривоје Младеновић. Иначе, у целокупној историји "Лабудовог језера" на београдској сцени, верзија Димитрија Парлића оставила је најснажнији уметнички утисак. Реконструкција овог дела 1998. дуг је према великом српском кореографу Парлићу, као и знак великих естетских вредности.
Славни балет у Народном позоришту у новим кореографијама и премијерним обновама постављан је шест пута. Толико их је било и у Српском народном позоришту (од 1960. године), а своје верзије имало је и нишко Позориште лутака (1980) и Позориште за децу у Крагујевцу 2012. године.

ХОР ЋЕ ПЕВАТИ НА САХРАНИ: Овако ће Саша Поповић бити испраћен на вечни починак, опело ће служити више свештеника
КРЕАТИВНИ директор "Гранда" Саша Поповић преминуо је 1. мата у болници у Паризу, а у четвртак ће бити сахрањен на Бежанијском гробљу и његови најмилији ће га испратити уз хор.
04. 03. 2025. у 17:37

"БИЋЕТЕ УХАПШЕНИ ИЛИ ПРОТЕРАНИ" Трамп запретио студентима ако започну незаконите протесте
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп запретио је да ће укинути савезно финансирање факултетима, школама и универзитетима који омогућавају „незаконите протесте“.
04. 03. 2025. у 15:24

"ХОЋУ ЕУТАНАЗИЈУ" Ведрана Рудан донела одлуку: "Рекла сам деци да је готово, нећу да умирем на рате"
ЗА лечење јој је било потребно доста новца, а део је стигао из Србије, од директора издавачке куће која објављује њена дела.
03. 03. 2025. у 09:53
Коментари (0)