ОД СКИЦА ДО ВЕЛИКИХ ДЕЛА: Музеј Војводине гостује са изложбом Бошка Петровића у Галерији Дома војске Србије
УМЕТНОСТ је непрекидно трагање, које користи чак и онда када не донесе жељени резултат, јер често и грешке имају вредност, као искуство за будуће генерације. Ову мисао Бошка Петровића (1922-1982), својевремено је забележио песник Мирослав Антић.

Фото Медија центар Одбрана
А смела и експресивна дела ликовног уметника која се својим стваралачким бунтом издижу изнад осредњости и малограђанског спокоја, београдска публика може да погледа у Великој галерији Дома Војске Србије, зајваљујући сарадњи ове институције са Музејем Војводине.
Изложба "Скице за велика дела: Бошко Петровић" ауторке Драгане Гарић Јовичић, више кустоскиње и историчарке уметности, представља 125 радова, изабраних међу 159 дела, колико чини Петртовићево наслеђе у установи у којој је и сам радио од 1953. до 1965. године. Поред класичног, штафелајног сликарства, овај аутор бавио се мозаиком, цртежом, акварелом, темпером, колажом, графиком... Био је међу првима који су прокрчили пут развоју таписерије и изборио се за њено место у нашем стваралаштву 20. века.

Фото Медија центар Одбрана
Захваљујући садашњој сарадњи две установе културе, пред гледаоцима су, премијерно, заједно изложене две Петровићеве таписерије на тему револуције - једна из колекције Музеја Војводине, а другу из фундуса Галерије Дома Војске Србије. Изложба "Скице за велика дела" представља и нацрте за један споменик, један мозаик и једну таписерију, објашњава у каталогу Драгана Гарић Јовичић, која је у матичној кући изложбу осмислила и реализовала поводом века од рођења, односно четири деценије од смрти уметника.
- Сва три дела замишљена су као монументална, с тим што скулптура није реализована - наставља кустоскиња. - У питању је мапа графика за "Споменик ропства", коју је започео као деветнаестогодишњак, почетком 1941. године, а која је завршена крајем Другог светског рата. Овај циклус графика за монументалну скулпторалну композицију био је делимично плод почетничких уметничких трагања и дечачке вере у победу, али истовремено и потпуно јединствена целина радова, која бележи једну од првих идеја о споменику револуцији насталој у окупираној Европи.
Уметник и борац
ТРОГОДИШЊЕ школовање овог рођеног Новосађанина на београдској Академији уметности прекинуо је Други светски рат. Краће време студирао је у Будимпешти, али је избачен с академије и ухапшен због рада у СКОЈ- у, после чега се прикључио Народноослободилачкој борби.
После рата, 1948. учествује на изложби студената Академије ликовних уметности, у класи Мила Милуновића, али наредне године напушта школовање. На београдску Академију се вратио у својој петој деценији живота и дипломирао 1969. Прву самосталну изложбу имао је 1951, а са ткаљом Етелком Тоболком, деценију касније основао је прву југословенску радионицу за израду таписерија "Атеље 61" на Петроварадинској тврђави. Био је и један од оснивача и члан уметничких колонија у Бачкој Тополи, Сенти, Ечкој и Бечеју. Преминуо је 1982. године у Новом Саду, и иза себе оставио супругу - вајарку Иванку Ацин (1925-2011), ћерку Вишњу и сина Мирка (1963-2021).
Почетком педесетих година прошлог века, Петровић је, према речима ове историчарке уметности, почео интензивније да се бави мозаиком и тада настаје много мањих радова, пре свега, портрета у овој техници:
- Но, на основу великог броја скица и радова мањих формата, добија и поруџбину за монументални мозаик који се и данас налази у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине. Једна од импресивнијих скица за ово монументално дело чува се у Музеју Војводине. Посебну целину радова представља више од сто скица на тему револуције, рађених за таписерију и мурале, које су настајале у временском распону од десет година, од 1965. до 1975. Уметник је ову целину радова поклонио Музеју социјалистичке револуције Војводине 1978. Таписерија, инспирисана овим скицама, откупљена је за исти музеј 1972. године, када је за посетиоце отворена и њена стална поставка. Овај обиман циклус скица, заједно с монументалном таписеријом, осликава преданост, пожртвованост и поштење, с којима је Петровић прилазио теми.
Изложба ће бити отворена до 29. марта, а ауторска вођења планирана су за 8, 14. и 22. март у 13 часова.

СНИМАК СА ПРЕВОДОМ НА СРПСКИ Жестока расправа Трампа и Зеленског (ВИДЕО)
У ПЕТАК је у Белој кући одржан састанак између америчког председника Доналда Трампа, потпредседника Џеј Ди Венса и Владимира Зеленског, а сусрет је прерастао у експлозивну и жестоку расправу.
28. 02. 2025. у 23:12

ХАОС У ОВАЛНОЈ СОБИ, ЏЕЈ ДИ ВЕНС НАПАО ЗЕЛЕНСКОГ: "Јесте ли једном рекли хвала?"
ТОКОМ састанка, потпредседник САД Џеј-Ди Венс оштро је критиковао украјинског председника Володимира Зеленског, оптуживши га да „води процес у америчким медијима“ и назвао његове изјаве „непоштовањем“.
28. 02. 2025. у 18:42

ДОНАЛД ТУСК КАО ДОНАЛД ТРАМП: Пољска креће америчким стопама -најављене велике депортације
ПРЕМИЈЕР Пољске Доналд Туск најавио је да ће се прве депортације страних криминалаца, притворених у Пољској, извршити у првој недељи марта.
28. 02. 2025. у 12:25
Коментари (0)