ОСЛОБОДИО ХРИШЋАНЕ ПРЕ МИЛАНСКОГ ЕДИКТА: Милош Латиновић о новој драми "Галеријеве утваре" и инспирацији - великом императору

ИСТОРИЈУ не пишу само победници него и (случајни или намерни) историјски "превиди": због њих се по заслугама не памте они који су их стекли већ други чији се глас даље "чуо" и запамтио.

фото Н. Скендерија

 Тако се мало зна да је пре цара Константина и његовог чувеног Миланског едикта из 313. године, творац Феликс Ромулијане - император, цезар и тетрарх Галерије Максимилијан - две године раније (311) издао у Никомедији едикт којим је зауставио прогон хришћана. Упркос овој чињеници, упамћен је као храбар владар и одлучан војсковођа, али и заклети непријатељ нове вере и њених првих следбеника...

Цезаров славни живот и неславни крај, био је инспиративан за Милоша Латиновића да напише нови комад "Галеријеве утваре", који би се до краја године могао наћи на позоришној сцени.

- Овај римски император пред крај живота боравио је у Феликс Ромулијани, где је направио и своју палату. У последњим данима, смртно болестан, сећа се свих важних догађаја и људи: од мајке Ромуле, по којој је палата добила име, преко Диоклецијана, као и неимара Цинцарина Манакија и других људи - каже о свом комаду Латиновић. - Представа се завршава апотеозом, односно поистовећењем с боговима што је он својим делом, можда, и заслужио, уз јединствен обред сахрањивања, на брду Могури изнад Феликс Ромулијане. Ту су и Персијанке, доведене као ратни плен, криве за императову полну, неизлечиву болест...

фото Б.Субашић

Иако познат као мрзитељ и прогонитељ хришћана, Галеријев едикт обуставио је прогон нововераца.

- У драми постоји комплетан Галеријев едикт који у свом самртном часу диктира и печати својим прстеном. Тиме, заправо, прихвата хришћанство. Чињеница је и да је његова жена Валерија (иначе Диоклецијанова ћерка) имала наклоност према хришћанима. Галерије је већ био окружен хришћанима, схватао њихову борбу, али је, пре свега, штитио богове државе коју је представљао. Вероватно је било и личног сукоба у тој причи. Ипак, треба да буде запамћено да је он тај који је хтео да помири две стране, упркос чињеници да су заслуге припале Константину...

Галерије је био сеоског порекла, у младости је чувао стоку, па га је целог живота пратио надимак Арментаријус - Говедар:

- Његова мајка на почетку драме каже да није очекивала да ће остати говедар, али и да није слутила да ће догурати тако далеко. Веровала је у синовљев карактер и у блиставу будућност, мада није могла ни да сања да ће догурати до имепратора. Говори му да треба да буде срећан и задовољан, без обзира на све недаће и неизлечиву болест. Противници су га дуго, наравно тајно, исмевали и називали говедаром. На крају, својим понашањем у војсци и у ратним освајањима, потом и вођењем политике у Римском царству - заслужио је велики ауторитет. После победе над Персијанцима наручио је Ротонду у Солуну, а исти градитељ подигао је Феликс Ромулијану. Своје победе обележавао је славолуцима, храмовима и палатама, тако да је остао упамћен и као градитељ.

фото Б.Субашић

Иако је био одан свом тасту Диоклецијану, касније славан и као један од тетрарха, најпознатији је по подели власти у царству и избору владара, каже наш саговорник. Зато је уживао највеће Диоклецијаново поверење, без обзира што се често нису слагали.

- Галерије је већ био ожењен кад је постао император, али из великог поштовања према Диоклецијану оставио је своју жену и узео његову ћерку. Међутим, тај брак никад није био срећан. Валерија није одобравала крваве обрачуне, пре свега са хришћанима, као и осталим поданицима Рима, што је била одлика и очеве и мужевљеве власти. На крају га је напустила, отишла у Солун где је, вероватно, и преминула. Галерије је био озбиљан војсковођа, све је помно планирао, поготово после првог пораза са Персијанцима. Зато што није добро прорачунао правац напада Диоклецијан га је казнио да трчи до утврђења... Ипак, неспорно да је имао изузетне ратне вештине: један је од првих који је решио проблем залеђеног тла током битке. Другом реду војске дао је штитове на који се ослањао први ред - да не клизи. Тако су дочекали противничке коњанике, а тако су и победили у другом рату против Персијанаца.

Историја је, каже Латиновић, највише остала дужна Галерију због едикта који је он потписао. Константин нема други, посебан значај осим што га је применио.

- Диоклецијан је увео тетрархију у Рим, покушавајући да велико царство подели између четири цара и тако боље функционише. Галерије је урадио много: побеђивао је у ратовима у којима је и лично учествовао, па је чудно да бар није изједначен са овом двојицом... Све у драми сам базирао на историјским чињеницама. На њима су засновани и односи међу ликовима. Наравно, дијалошка структура оставила ми је могућност да дописујем, измаштавам и градим причу на стварним и могућим дешавањима у његовом животу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације