У СТАЛНОЈ ПОТРАЗИ ЗА СЛОБОДОМ И ПОКРЕТОМ: У ужичком Народном позоришту премијерно извођење представе "Мага"

ПРЕДСТАВА "Мага" припада културним догађајима који позивају на проучавање наслеђа једне од најистакнутијих фигура српске уметности, Марије Маге Магазиновић - најављују у ужичком Народном позоришту сутрашњу (8.март) премијеру, насталу по тексту Јелене Кајго и у режији Бориса Тодоровића.

фото Б.Живановић

- Мага је заиста била насвакидашња, свестрана личност. На првом месту, заслужна је за развој феминистичког покрета у Србији на крају XIX века, оличен у борби за образовање жена, њихову финансијску независност и право гласа. Када је уписала Филозофски факултет у Београду, жене нису могле бити редовни студенти и нису могле добити диплому - објашњава уочи премијере Јелена Кајго. - Она је, заједно са својим саборкињама, учинила да се та ситуација промени. После завршеног факултета почела је да пише за "Политику", као прва жена новинар у Србији. Коначно, оно што је мени и блиско и важно, окренула се позоришту: отишла у Немачку да усавршава глуму и сусрела се са револуционарним стилом игре Исидоре Данкан. Магина мисија била је да изучи ту врсту игре и да је донесе у Београд, с њом и модернистички сензибилитет који је тежио потпуној слободи покрета.

Када је Мага отворила Школу за ритмику и пластику 1910. године, истиче Кајго, Београд је био један од свега неколико градова у Европи који је имао ту врсту образовања:

- Нажалост, уметнички и педагошки успон Маге Магазиновић прекинуо је Први светски рат. Ипак, и после рата, личних трагедија и падова, Мага наставља да ради нове кореографије и да одржава дух савремене игре, коју су њени наследници очували и развијали до данас.

фото Б.Живановић

Редитељ Борис Тодоровић истиче да кроз фрагментарну форму, текст нуди низ аспеката ове комплексне личности, који свакако није коначан уколико неко жели да истражи њену јединствену личност:

- У самој представи није нам циљ био да прикажемо дестиловану биографску причу о Магином животу, већ да покушамо да направимо увид у њене мотивације, у њену креативну личност, да пробијемо пут до њеног ума, срца и душе. Магин идентитет је фрагментаран и расут. У сталној потрази за покретом који слави живот, ослобађа живот неумитних и неумољивих терета, у трагању за тим каменом телесне мудрости који претвара животна искуства у уметнички израз.

За ову представу у ужичком позоришту кажу да је један од стубова пројекта "Ужице - национална престоница културе 2024", јер личност Маге Магазиновић симболизује посвећеност иновацији и еманципацији кроз уметност.

- Представа "Мага" отвара многа уметничка и друштвена питања, позива публику да размишља о важности женског гласа и идентитета. Ужице, као родни град Марије Маге Магазиновић, може да се поноси њеним доприносом и борбом за уметничку слободу и равноправност - наглашава у изјави за наш лист Немања Ранковић, уметнички директор ужичког театра. - Маријина визија уметности не ограничава се на сцену. Њена улога у овој представи симболизује мучну борбу за еманципацију и афирмацију женског идентитета и права. Уосталом, својим уметничким опусом Мага се уклапа у традицију великана попут Антонена Артоа, који је рекао: "Позориште треба да буде прекид у свакодневном животу - место где се постављају највећа питања постојања и слободе."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације