СРПСКО КОЛО У ЛИМАСОЛУ: Пројекат "Музиком кроз музеје света", запчет на Крфу, наставиће се наступом на Крфу, а потом и у Италији

ДЕЛА кипарских и српских композитора, међу којима су и дворска кола чије се партитуре чувају у нотном архиву Историјског музеја Србије, одзвањала су у петак, 7. марта, под сводовима Историјског музеја у Лимасолу. Овим концертом, премијерно започиње нови циклус, назван "Музиком кроз музеје света", настао из пројекта који су започели, и кога заједнички негују Историјски музеј Србије и UNICA арт.

Проба за први концерт "Музиком кроз музеје света", одржан на Кипру,, Фото Приватна архива

Како, за "Новости", прича виолинисткиња Александра Димитријевић, једна од оснивача манифестације, из UNICA арта, у Историјском музеју Србије, на Тргу Николе Пашића, циклус "Музиком кроз музеј", већ увелико је ушао у пету сезону. Истичући слух за покретање овог код нас јединственог музичко-музејског програма, који је имала директорка ИМС, др Душица Бојић, Димитријевићева додаје да је на досадашњим концертима увек свирана и по једна композиција из нотне архиве ове институције.

Већ пре две године циклус "Музиком кроз музеј" имао је излете ван Београда - у ужу Србију и Војводину. Одржани су камерни концерти у музејима у Смедереву и Неготину (одложен је био наступ у Прокупљу, због болести музичара, па ће се свирати у неком новом термину), као и у Сремској Митровици, Бановцима и Вршцу.

Фото Приватна архива

- Како се све више музичара из иностранства укључивало у циклус, тако је и интересовање за овај пројекат постајало интернационално - наставља саговорница. - Све је више уметника желело да наступа у Београду, али сам и ја остварила контакте ван српске музичке сцене. Тако се зачео циклус "Музиком кроз музеје света", а овај први на Кипру, реализован је и захваљујући нашој виолинисткињи Оливери Риалас Јаковљевић, која тамо живи. Преко ње смо ступили у контакт са директором Историјског музеја у Лимасолу, па је направљен уговор о сарадњи са нашим ИМС. Домаћини са Кипра обезбедили су путовање и смештај нашим музичарима.

Оно што је јако битно, према речима Димитријевићеве је чињеница да и овај музеј са Кипра има своју нотну архиву, тако да су на концертни репертоар доспеле композиције и из српске и из грчке баштине. И камерни састав, два виолончела и две виолине, чиниће наши, и уметници са Кипра:

- Одавде су отпутовали Душан Стојановић, виолончелиста и Невенка Тасић, виолинисткиња, а тамо су их поред Оливере Риалас Јаковљевић, сачекали челисткиња Евгенија Карапатаки, као и соло певачица Алеија Константиноу. Циклус "Музиком кроз музеје света", наставиће се на Крфу, а после Грчке, иде Италија, у преговорима смо са музејима у Ђенови и Перуђи. Свираће камерни састави, што је карактеристично за ове концерте.

Искуство саговорнице, не само на основу организовања концерата иностраних музичара код нас, већ и личних наступа на сценама ван земље је да према квалитету извођења не постоје разлике. Ако их и има, иду нама у корист. Али, статус, и однос друштва према извођачима класичне музике се много разликује.

- У Европи нема свака земља исти третман, нити исте финансијске могућности. Ипак, код већине је боље него овде, иако је наш систем музичког образовања веома озбиљан и на високом нивоу. Наши факултети музичке уметности, и у Београду, и у Новом Саду су увек били веома јаки, и за гудаче, пијанисте, дуваче... После академије, међутим, већина се одлучи за каријеру у иностранству. Полажу аудиције широм света, јер знају да су плате веће, за исти рад, знање и умеће. Неко ко добро свира, када је реч о оркестарским и камерним музичарима, тако ће радити и у Београду, и у Стокхолму, и у Њујорку. Дакле, наш извођачки ниво је доста висок, апсолутно не заостајемо за другим земљама - закључује Димитријевићева.

Управо, захваљујући контактима оствареним кроз циклус "Музиком кроз музеј", и својим извођачким способностима, које су на европском нивоу, неки од наших уметника наступали су на фестивалима у Италији и Шпанији, открива саговорница и додаје:

- Циљ сваког уметника који заврши Академију је да ради у својој земљи, а већина одлази, јер су услови на другим местима бољи. Зато имамо одлив талената, креативних људи. Онога што нам насушно треба, да би нам оплеменило свакодневицу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације