ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Илустрација глумачког случаја
МЛАДИ аутор, Ђорђе Косић, већ препознат у позоришним круговима као писац модерног драмског израза ("Успаванка за Алексију Рајчић").

фото приватна архива
Он је, у писању позоришног комада о "Централи за хумор", глумачкој трупи која је за време немачке окупације играла комедије у Београду, приступио (простој) илустрацији како "студије случаја" стрељања два значајна глумца Народног позоришта, тако и варијететској реконструкцији односа међу глумцима уопште, као и фарсичног партизанског ("патлиџанског") преког суда за наречене издајнике.
До краја представе, коју је реалистички режирала Оља Ђорђевић, није јасан став аутора према издајничком ратнопрофитерском тезгарењу глумаца Јована Танића (Милош Ђорђевић), Александра Аце Цветковића (Радован Вујовић) и Нушићеве Госпође министарке, Жанке Стокић (Вања Милачић), исправности глумаца Мирка Милисављевића (Павле Јеринић) и Љубинке Бобић (Сузана Лукић), као ни према инфериорном глумцу, а супериорном партизанском команданту, иследнику и пресудитељу Николи Поповићу (Јован Јовановић). Ако је овај репертоарски наслов коментар на вечно питање, да ли "музе ћуте док топови грувају", и да ли је етички исправно изводити позоришне представе у временима катастрофе, ратова и погибија, онда разрешењу тог проблема ова представа није допринела.
Садашњи глумци Народног позоришта, углавном карикирајући великане са исте сцене (атмосфера у гардероби пред рат, играње скечева за публику, баханалије "издајника" са чварцима и шампањцем и бројање гомиле пара...) нису били ни смешни, ни трагични, а, нажалост, ни духовити. Груба, претерана комика Милоша Ђорђевића и суптилнија, али неуверљива рефлексивност Радована Вујовића, као и површна споплетеност Јована Јовановића нису ништа протумачили о збивањима у њиховом људском и глумачком бићу, дилеми реалној, истинитој и трагичној, да ли глумац има органски, ултимативни порив да се исказује својом игром и да ли се његова страст може узети за олакшавајућу околност, или је смртни грех... Павле Јеринић, имајући релативно лакши задатак, Милисављевића је уверљиво представио као уметника располућеног између своје полне трауме и ратне страве, којој се својим повлачењем одупире. Сузана Лукић је Љубинку Бобић, колико год јој је танак текст то допуштао, ову обожавану хероину одбранила чврстим ставом да буде аутентична и да сама одреди исправне границе свог морала. Вања Милачић је велику Жанку Стокић показала као свесну диву, болесну од дијабетеса, којој је то оправдање да се "прода" немачким властима, наступајући на Радио Београду, или да игра у "Централи за хумор". Њена трагедија, губитак грађанских права, смрт у беди, неиграње у позоришту, после представе "Централа за хумор" и сцене баханалија са чварцима, шампањцем и гомилом крвавих пара, заслугом немуштог става аутора представе, неправедно се потискује.

АМБАСАДА СРБИЈЕ ХИТНО РЕАГОВАЛА: Скандалозна изјава потпредседника Владе Северне Македоније
АМБАСАДА Србије у Скопљу изразила је данас дубоку забринутост поводом изјаве потпредседника Владе Северне Македоније задуженог за добро управљање Арбена Фетаија поводом 26. годишњице агресије НАТО-а на СР Југославију, која "не доприноси изградњи узајамног поштовања између две земље.
25. 03. 2025. у 19:11

РОДИТЕЉИ ПОГИНУЛЕ ДЕЦЕ ФОРМИРАЛИ ЖИВИ ШТИТ: Не дозвољавају да се тела однесу на обдукцију
РОДИТЕЉИ који су у пожару изгубили своју децу у дискотеци "Пулс" у Кочанима не дозвољавају да се тела настрадалих однесу на додатну обдукцију у Скопље, тражећи да им се одмах предају како би припремили сахране, јавља Плусинфо.
16. 03. 2025. у 19:40

Невин лежао у затвору 46 година, сада добија МАСНУ ОДШТЕТУ - али штету ништа неће моћи да умањи
ОДШТЕТА износи око 83 долара по дану за сваки дан који је Ивао Хакамада провео у затвору.
25. 03. 2025. у 10:23
Коментари (0)