ТУМАЧ НАШЕ СУДБИНЕ: У Београду преминуо академик, историчар Михаило Војводић
ИСТОРИЧАР изузетних истраживачких квалитета, који је обрадио многе важне теме везане за општу и националну историју Михаило Војводић, преминуо је јуче у Београду, у 87. години.

Фото САНУ
Својим научним и педагошким радом оставио је неизбрисив траг, а његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво, науку и културу, саопштено је из САНУ.
Рођен на Цетињу 1938. године, један је од наших најзначајнијих историчара, дипломирао је на Групи за историју Филозофског факултета у Београду 1960. године. На истом факултету је магистрирао 1964, а докторску дисертацију "Скадарска криза 1913. године" одбранио је 1966. Академску 1964/65. годину је провео на специјализацији у Француској.
За асистента на Катедри за општу историју новог века Филозофског факултета Универзитета у Београду изабран је 1961. На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1980. године. Такође, на истом факултету обављао је дужност шефа Катедре за општу историју новог века, управника Одељења за историју (1988-1990) и декана (1998-2000).
Био је и председник руководећих, односно научних већа на Универзитету у Београду, Историјском музеју Србије и Историјском институту Црне Горе.
Поље његовог научног интересовања обухватало је општу и националну историју новог века, посебно развитак Источног питања, међународне односе Србије и политику великих сила на Балкану. Као и своју докторску тезу, велики број радова посветио је тематици балканских ратова. Проучавајући разне теме из националне историје сагледавао их је у контексту међународних односа и историјских процеса у Jугоисточној Европи.

Фото промо
Из његове богате библиографије издвајају се монографије: "Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века"(1988), "Путеви српске дипломатије: Огледи о спољној политици Србије у XIX и XX веку" (1999), "Изазови српске спољне политике (1791-1918)" (2007), "Године неизвесности: Србија у међународној политици 1903-1908" (2021), "Балкански расплет: Oтпор Србије страним интересима на Балкану(од Анексионе кризе до Великог рата)" (2024).
Личности и делу Стојана Новаковића посветио је студије: "Стојан Новаковић и Владимир Карић" (2003), "Петроградске године Стојана Новаковића (1900-1905)" (2009), "Стојан Новаковић" (2012), "Само својим путем: Стојан Новаковић у скупштинском и јавном животу Србије 1905-1915" (2015). За дописног члана САНУ изабран је 2009, а за редовног 2015. године.
Признања за научни рад
ЗА свој научни рад Војводић је добио многобројна признања, међу којима се издвајају: Награда Вукове задужбине за науку (2012), Награда "Владмир Ћоровић" (2012) и Повеља Универзитета у Источном Сарајеву.

ВЕЛИКИ ПРЕОКРЕТ У НАЈБРУТАЛНИЈЕМ РАТУ: Уз помоћ Путина пао главни град, Русија добија војну базу од непроцењивог значаја?
ДОГОДИО се преокрет у најбруталнијем рату и то захваљујући Владимиру Путину, председнику Русије. Наиме, суданске оружане снаге заузеле су Картум избацивши из делова суданског главног града побуњенике из Снага за брзу подршку. Реч је о важној прекретници у сукобу који ту афричку земљу пустоши већ две године.
31. 03. 2025. у 08:39

АМЕРИКА СПРЕМА ВЕЛИКИ УДАР: Бомбардери "убице" циљају нуклеарне електране у Ирану (ФОТО)
Сједињене Државе су распоредиле стелт бомбардере Б-2 Спирит у војну базу Дијего Гарсија у Индијском океану, потез који би наводно могао бити повезан са припремама за потенцијални напад на иранску нуклеарну инфраструктуру.
29. 03. 2025. у 19:25

ТЕШКИ ТРЕНУЦИ: Откривен узрок смрти Жељка Рутовића
ЈЕДАН је од ретких учесника филма "Видимо се у читуљи" који су преживели, преминуо је у Италији.
31. 03. 2025. у 12:59
Коментари (0)