ДУХ ДАЈЕ СТВАРАЊУ НЕВИДЉИВУ СУШТИНУ: Интервју са Марком Кусмуком, добитником награде "Момо Капор"

У СВЕЧАНОЈ сали Скупштине града Београда, на дан када је пре 88 година рођен писац и сликар Момчило Момо Капор, награда са његовим именом уручена је сликару Марку Кусмуку.

Фото Јелена Тородовић

Деценију и по откако Капор није међу живима, осим кроз своју књижевну и уметничку заоставштину, његово име живи и кроз ово признање које се наизменично додељује књижевницима и сликарима. Кусмук је седми добитник награде за ликовну уметност. Тако ће управо њему данас бити уручена сребрна плакета са мотивом школица, коју додељује Задужбина "Момчило Момо Капор".

Одлуку о томе, једногласно је донео жири којим је председавао Дејан Ђорић, ликовни критичар, а у коме су још били Драган Јовановић Данилов, књижевник и ликовни критичар, и галеристкиња Сања Бјелановић Јанковић. За своја дела овај уметник је добио бројне награде и признања у земљи и иностранству. Међу њима су прва награда за цртеж фондације Владимир Величковић, прва награда Golden Osten, бијенала у Скопљу, Велика награда Удружења ликовних уметника Србије поводом 100 година УЛУС-а, као и прва награда за цртеж "Златни лав" у Венецији на изложби "Венис Ленд" у организацији Anonima Sogniatori.

Фото Владимир Поповић

И Кусмук и Капор традицију разумеју на онај начин на који су је разумели и западни езотерици - као место одакле оно старо сија новим, оплемењеним сјајем, истакао је жири награде "Момо Капор", који је пронашао и да између двојице аутора постоји "заједничко духовно и душевно дисање"...

На питање шта лично сматра да га највише повезује са Капором, и на који начин, Кусмук у разговору, за "Новости", каже:

- Умjетност за мене није само техника, већ стање свијести и емоције. То је личан процес који повезује мој унутрашњи свијет са спољашњим, кроз сваки потез и боју. Није само изражавање, већ дубок емоционални доживљај, а слично је и код Капора. Између сликара се увијек могу повући паралеле - у начину размишљања, у идејном приступу, у односу према цртежу као основи сваког ликовног језика. Наравно, постоје и бројне разлике - у времену, у медијима, у приступу, aли те разлике нису супротности - оне говоре о томе да умјетност не тражи ускост, већ дубину. Зато ми је посебно драго што је фондација "Момчило Момо Капор" препознала ту ширину - што не тражи искључиво сличност већ на првом мјесту квалитет.

о Ваше слике жири је упоредио и са радовима припадника Медиале, препознавши у њима златни сјај меда, али и магију екстрема. Који је ваш став према наслеђу овог јединственог правца у нашој уметности?

- Као неко ко сликарство доживљава прије свега као личну катарзу, до сада - морам признати - нисам своје стваралаштво посматрао кроз призму одређених умјетничких праваца, па ни кроз поетику Медиале. Мој визуелни језик настајао је из унутрашње потребе, из тишине личног простора, из интуиције и свакодневног рада, без свјесне намјере да припадам одређеном покрету или естетици.

о Критичар Драган Јовановић Данилов сматра да ваша дела имају упориште у тријади: дух-око-рука. Да ли је и за савременог уметника, пред којим стоји читаво мноштво медија изражавања, ова тријада на почетку, и крају пута?

- Тријада дух-око-рука је апсолутно суштинска у свијету умјетности, али дух има приоритет јер је он тај који даје дубљу и невидљиву суштину стварању. Без ока нема свијести о дјелу, а без руке нема трага, али без духа нема истинске креативне намјере. Дух је оно што покреће све остало, што ствара импулс за изражавање и креацију. На тај начин, осјетљиво посматрање и физички чин стварања налазе се у самој сржи мог сликарства.

о У галерији "Сањај" у току је изложба на којој су дела настала тако што сте укрстили четкице са Вељком Ваљаревићем. Какав је то изазов за уметника, шта су предности, а шта ограничења такве сарадње?

- Прво бих истако да се и приватно дружимо, што је, морам признати, било кључно за све што је уследило. Tако је, без претјераног размишљања, дошла идеја да заједно радимо. Мој рад је, као и увијек, фокусиран на фигурацију и њену деконструкцију, али оно што је Вељко донио са малим фигурaма и игром простора, употпунило је композицију. Његов приступ, додао је нову димензију овом раду. Тако је на крају настао циклус "Ко је ко", а да не бих више говорио о радовима, најбоље је изложбу погледати лично у галерији "Сањај", гдје ће бити доступна до краја априла.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације