КАКО ЈЕ ЛИНГВИСТА СПАСАО ДИСЕРТАЦИЈУ НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: У Музеју у Бачкој Паланци, посебно место заузима мало позната прича (ФОТО)

ЖЕЉА знаменитог Обровчанина, проф. др Антона Шерера (Обровац 1922 - Грац 2015) да се једнога дана врати у родни завичај, одакле је у вихору Другог светског рата отишао не желећи да се прикључи Трећем рајху, и ни по коју цену да остане "хонвед", најзад је испуњена.

ФОТО:Музеј Бачка Паланка

Додуше, не на онај начин како је за живота жудео, али ће сећање на њега трајати и за будућа поколења.

На неизбрисив траг истакнутог европског лингвисте, који је научни живот посветио изучавању и очувању српског језика, сведочиће његови лични предмети и преписка, вредни предмети из епохе раног 20. века, у спомен-соби Музеја у Бачкој Паланци.

А одлука да се на овакав начин одуже славном суграђанину, и отргну га од заборава, уследила је, не случајно, 2024. баш у години када се обележавала стогодишњица доктората Иве Андрића. Шерера и нашег нобеловца повезује мало позната прича о томе како је чувени слависта у деканату Универзитета у Грацу, где је магистрирао 1947, пронашао Андрићеву оригиналну, на немачком језику, руком писану, докторску дисертацију која се сматрала изгубљеном. Ни сам Андрић је није имао, јер је своје примерке изгубио у вихору Другог светског рата.

Како га је потрага за копијом свог магистарског рада - "Паралеле између Гетеовог Фауста и Његошевог Горског вијенца" довела до проналаска Андрићеве докторске дисертације којом је нобеловац стекао академску титулу 1924. године, док је службовао у Конзулату Краљевине СХС, својевремено је Шерер испричао филологу и историчару књижевности професору Зорану Константиновићу, а овај то све педантно забележио.

Антон Шерер, Фото Општина Бачка Паланка

- Службеник у деканату који је чувао ове радове, показао ми је руком на неки стари ормар, који је по налогу декановом, имао да се уклони, јер није било места за њега - записао је својевремено Шерерово сведочење Константиновић.

Иво Андрић, Фото Танјуг

- Ормар је требало прво испразнити и хартију однети на отпад. Још пре него што сам претурајући ове разне рукописе наишао на свој рад, открио сам Андрићеву дисертацију.

Да је прво угледао свој, како је испричао проф. др Шерер, не би даље ни тражио, и тешко да Андрићева дисертација не би завршила заједно са осталим садржајем овог ормара.

ХРОНИЧАР Зоран Константиновић, Фото САНУ

- Тада нисам знао да ни Андрић више није располагао копијом ове своје дисертације - казивао је проф. др Шерер.

- А, када сам ово, на овакав, необичан начин откривено благо однео код директора универзитетске библиотеке, овај за Андрића уопште није ни знао. Тек када је Андрић постао нобеловац, настала је велика потера и за овим његовим рукописом. Покушаји да се она реконструише на основу текста писаног лично Андрићевом руком на нашем језику, показали су се као безуспешни, све док се није дошло до коначне немачке верзије са којом се овај рукопис могао упоређивати.

У спомен-соби Музеја у Бачкој Паланци, централно место заузимаће управо ова прича и заслуга проф. др Шерера. Врло темељно се прикупља и остала грађа.

ПОНОСНА Оља Нађ, Фото Музеј Бачка Паланка

- Ова изложба има изузетан образовни потенцијал, јер говори о човеку који је са великом енергијом превазилазио животне препреке, од безазленијих у детињству, до изузетно озбиљних у околностима Другог светског рата и који је успео да сачува људскост и достојанство, али и велику љубав према завичају - казује нам Оља Нађ, директор Културног центра Бачка Паланка. 

Foto: Фото Музеј Бачка Паланка

POGLEDAJ GALERIJU

- Грађу за поставку тражили смо на најистакнутијим локацијама Шереровог живота, у сећањима Обровчана, а неки од предмета који ће бити изложени, до нас су дошли као поклон, попут клавира који ће бити уврштен у поставку, јер је Шерер био велики познавалац и љубитељ класичне музике.

У Музеју у Бачкој Паланци дубоко су уверени да ће поставка о проф. др Шереру привући и велики број поштовалаца Андрићевог дела, како из земље, тако и из региона.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације