ИЗЛОЖБА О МИХАИЛУ ЂУРИЋУ: Поводом века од рођења знаменитог научника сећање у САНУ
У БИБЛИОТЕЦИ Српске академије наука и уметности отвара се камернa изложбa поводом 100 година од рођења Михаила Ђурића (Шабац, 22. август 1925 Београд, 25. новембар 2011).

фото САНУ
Михаило Ђурић био је доктор правних наука, филозоф, социолог, универзитетски професор и академик. Уживао је високи научни углед о чему сведоче награде и признања која је за живота примио. Дописни члан Одељења друштвених наука Академије постао је 1994, а редовни 2000. године. За секретара Одељења друштвених наука Академије изабран је 2003. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложене су монографије и радови академика Ђурића међу којима се налазе и примерци са његовим посветама другим члановима Академије - Милану Будимиру, Дејану Медаковићу и Мирославу Пантићу. У витринама је изложено и дванаест књига које чине збирку Сабраних списа Михаила Ђурића коју су 2009. године објавили Правни факултет Универзитета у Београду и Службени гласник. Из фототеке Библиотеке изложена је и једна фотографија.
Изложба је отворена до 9.маја, а њен аутор је Сања Петровић.

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама
ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.
27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)