ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Мајка Ђука види најдаље

У ГОДИНИ у којој Народно позориште "Тоша Јовановић" у Зрењанину покушава да обележи статус свог града као овогодишње Престонице културе, представа "Ђука", по тексту Милице Константиновић и у режији Ане Томовић врло успешно брани оправданост тог избора.

фото приватна архива

Интересантан сценски "сторителинг", приповедање о животу, природи и далековидости мајке Николе Тесле подржава, пре свега, честито истражен документарни текст Милице Константиновић (овогодишња награда на Конкурсу "Бранислав Нушић" Удружења драмских писаца), где ауторка зналачки сенчи карактер кроз вербални исказ јунакиње. Другу "јаку карику" чини величанствена глумица Гордана Ђурђевић Димић (к.г.), у насловној улози, успешно превазилазећи евидентне лимите задате улоге, спутане како приповедачким маниром, исповешћу, тако и микрофоном који само она носи, што посредује емоцију, даје јој известан електронски, општи звук и онемогућава природан говорни тон, једно од најубојитијих глумачких средстава.

Овога пута, у тачној и смиреној режији Ане Томовић (драматург Вук Ршумовић), поменута техникалија је добро омогућила да Ђука "покрије" остале учеснике драме, не само супериорним тоном, него и драматичношћу, ојачаном медијем. Оно што се догоди у представи "Ђука", посвећеној одлуци Теслине мајке да од своје породице "намакне" средства за његове експерименте (данас знамо колико је то био профетски потез), упркос чињеници да је геније у том тренутку напустио школовање и одао се раскалашности и коцки, што јој фамилија пребацује, је настајање ибзеновске атмосфере, конфликта који пуца у самим јунацима, од којих свако има своју непреболну муку. Проблем свештенства, раслојавање породице због наследства, лични односи унутар најближих, нарушени природним и наметнутим изборима, сенка генија над "овоземаљским" бригама, која је у датом драмском моменту гротескно искривљена Николиним греховима, све склапа типичну грађанску драму ибзеновског типа, у којој се разрешење очекује као у доброј детективској дедукцији, као катарза кризе која свима прети подједнаком катастрофом. У тој избалансираној игри, свако има свој аргумент да се не одазове Ђукином апелу, и она сваког понаособ порази мајчинском увереношћу да чини једину могућну мисију, повремено логички апсурдну.

Фото НП "Тоша Јовановић"

Подједнако истинито и изражајно приказани ликови - њене кћери, које тумаче Аница Петровић (к.г.), Сара Симовић, Сташа Миловановић (к.г.), ћерка покојне сестре, Јелена Лончар (к.г.) Ђукине сестре (Сања Радишић и Наташа Луковић), као и браћа (Стефан Јуанин, Мирко Пантелић и Дејан Карлечик) органски су део исте породице, везани више обавезом, него оданошћу једни другима. Супротност је зет (Иван Ђорђевић), који им сасипа у лице истину о њиховој лажној љубави и "слози", тако да слика о Ђукиној испуњеној, а наизглед немогућној мисији постаје узвишенија. Дечак, Матеја Стевановић, постаје нека врста гласника, као у Бекетовом чекању Годоа, који призива Николу Теслу да бане у ову драму, што се до краја на сцени не догоди...

Сценски говор, који је аутентично спровела са актерима Дијана Маројевић је употпунио слику средине која је изнедрила генија. Сцена Зоране Петров је потврдила ибзеновску атмосферу, а костим Момирке Баиловић је поставио тачан оквир времена догађања и друштвеног статуса ликова у представи. Представа "Ђука" је драгоцен допринос како српској драми и театру, тако и знању о животу највећег од нас, Николи Тесли, о коме се мало зна.

Препоручујемо

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Илустрација глумачког случаја

24. 03. 2025. у 06:15

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Механика навике

12. 03. 2025. у 05:00

Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Јанежичева додекалогија

22. 02. 2025. у 05:00

Култура

0 7

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Мајстори театарске игре

04. 01. 2025. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације