ЈАКЕ ЖЕНЕ БИЛЕ СУ МОЦАРТОВА ИНСПИРАЦИЈА: О "Фигаровој женидби", пред треће извођење на сцени новосадског СНП

ОПЕРА "Фигарова женидба" (Le nozze di Figaro), једно од највољенијих дела Волфганга Амадеуса Моцарта, треће вечери маја трећи пут ће бити изведена на сцени "Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта, под управом диригента Александра Којића а у режији Александра Николића.

Марија Ердељи

- Сигурно постоји нешто магично у овом делу када широм света у свакој оперској кући, сваке друге, треће сезоне, буде премијера "Фигарове женидбе" - каже редитељ и драматург Николић и додаје: - У самом срцу "Фигарове женидбе", иза комичне игре превара и интрига, лежи суштинско питање моћи и људске природе. Ова представа је лекција о терапеутској снази доброте, али и подсећање да је правда, чак и када је извојевана кроз сплетке, ипак победа људскости.

"Фигарова женидба" премијерно је изведена у Бечу 1786. године. Либрето је написао Лоренцо да Понте према истоименом позоришном комаду Пјера-Огистенa Карона де Бомаршеа. Комад је у време пред Француску револуцију био веома популаран јер се бавио забрањеним темама - социјалном правдом, једнакошћу и фабулом у којој слуга надмудрује свог господара. У историји музике, "Фигарова женидба" се перципира као идеалан тип комичне опере који је надахнуо потоње оперске композиторе попут Росинија и Доницетија.

Фигаро и гроф Алмавива, два лика која је Бомарше највероватније осмислио током својих путовања по Шпанији, били су (са Розином, касније грофицом Алмавивом) једини присутни у све три драме, и они показатељи за промену друштвених ставова пре, током и после Француске револуције, објашњава Наташа Тасић Кнежевић, сопран који певајући ролу Марчелине улази у мецосопрански фах.

- Након првог читања рукописа Бомаршеове драме, краљ Луј XVI изјавио је да се "овај човек руга свему што се у влади мора поштовати" и није дозволио да се то изведе - прича о делу које је инспирисало Моцарта Наташа. - У мањој мери, представе Фигаро су полуаутобиографске. Наставак, "Le Mariage", цензура је у почетку одобрила 1781. године, али је Лоуис XVI забранио извођење након читања. Краљица Марија Антоанета жалила је због забране, као и различити утицајни чланови њене пратње. Ипак, краљ је био незадовољан сатиром представе о аристократији и одбацио је молбе краљице да дозволи њено извођење. Краљ је коначно попустио и укинуо забрану 1784. године. Представа је премијерно изведена те године и била је изузетно популарна чак и међу аристократском публиком. Моцартова опера заснована на драми, "Фигарова женидба", премијерно је изведена само две године касније у Бечу.

Наташа Тасић Кнежевић открива и како је лично Марија Антоанета тумачила и певала у свом приватном позоришту улогу Сузане у "Фигаровој женидби", и поручује:

- Она је била велика мецена, а сама чињеница да је на овакав начин успела да сачува једно дело, говори не само о Бомаршеовом тексту, већ и о Моцартовој генијалности да споји неспојиво и да кроз своје дело укаже на све мане и предности људске душе. Моцарт је био геније, кога су волеле и народне масе, али и царски дворови, па је због тога и опстао кроз векове.

А ролу коју је за себе одабрала Марија Антоанета, данас пева и сопран Мина Глигорић (на фотографији), која ову улогу припрема од 2016. и то на предлог тадашње професорке, а данас директорке опере, Драгане Радаковић која ју је и позвала да се придружи овој продукцији. После скоро 10 година, ову улогу први пут пева јавно, захвална што је то на сцени Српског народног позоришта, у режији Александра Николића и под диригентском палицом Александра Којића.

- Рекла бих да сам у идеалном моменту вокалне и животне зрелости, да заиста служим овом делу на достојан начин, нарочито јер сам певала Моцартову музику и познајем законитости тог стила - каже Мина, свесна да је Сузана један од најкомплекснијих ликова у Моцартовој опери, где већ у првим тактовима музике чујемо ко је доминантнија страна у односу између ње и Фигара, а који се развија попут праве шпанске сапунице.

У режији Александра Николића, радња опере смештена је у Севиљу педесетих година, открива Мина и додаје:

- У овом периоду све је више подршке у ослобађању жена и женских права, а Моцарт је био инспирисан фигурама јаких жена. Темпераментна, одлучна Сузана је свакако нешто што ми је и било блиско, а с обзиром да сам већ сарађивала са Александром, било је лако разумети шта је желео. Сузана је неко ко је готово све време на сцени и из глумачког аспекта, треба бити вешт у самој трансформацији. Ипак, њена љубав према Фигару је заиста чиста и искрена, то нарочито чујемо у њеној арији "Deh vieni, non tardar". Из неког разлога, та мала клаузула о психолошком мучењу је неопходна да би Сузана дозволила себи да осети опасно моћну плиму љубави коју носи према Фигару, емоција која је пренета са генијалношћу једноставности у овој синтези текста и музике.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације