ВАЛАДOНОВА ЗАТВАРА "ПОМПИДУ": До краја овог месеца траје последња изложба пред петогодишње реновирање париског "Бобура"

Брижљиво одабраном изложбом, француски национални центар за културу и уметност "Жорж Помпиду", познатији широј јавности као "Бобур", опростиће се од публике на дужи низ година због реновирања.

Фото: Горан Чворовић

Од почетка године до краја маја траје изложба дела уметнице Сизан Валадон, која је с краја претпрошлог и на почетку прошлог века, "искочила" из актуелних праваца тог доба и посветила се људском телу. Њу су заобишли кубизам и асптрактна уметност, а смело се усредсредила на нову реалност, пласирајући голо мушко и женско тело у центар свога рада.

Критичари истичу да њено сликарство при том не карактерише било каква нота сувишине експлозивности или "војаеризма". Па ипак, прикривени елементи кубизма као да су водили линију на ивици наивног, али пре свега животног сликарства, насталог у оквирима њеног сопственог стила.

Истовремено, Валадоновој је посвећена и монографија. Последња која је била намењена овој умтеници угледала је светло дана још 1967. године. Под називом "Посебан свет" најпре је била представљена у Мецу, а затим и у Националном музеју у Барселони, да би сада доживела и париску промоцију. Садржи и нека њена до сада непозната дела.

Радови ове, у широј јавности, ипак недовољно истакнуте француске уметнице, која је обележила своју епоху, сматрају се својеврсним прекурсором модернизма. Мнографија прати око две стотине њених дела, пре свега из богатих колекција које поседују две париске културне институције, Центар "Помпиду" и Музеј "Орсеј."

За ову прилику позајмљене су и слике Валадонове из фундуса њујоршког "Метрополитен" музеја и Фондације "Ермитаж". Све је употпуњено и великим бројем оригиналних цртежа. Ту су, такође, и руком писана сведочанства, као и фотографије, из библиотеке "Кандински."

Изложба прати њено стваралаштво од самих почетака, најпре као модела на Монмартру, до пуног ауторског признања од стране пробирљиве париске публике. Прати узбуркане сцене из париских кафеа, балова и кабареа, пулсирајући паралелно с уметничким револуцијама које су красиле Град светлости тог доба. Сизан Валадон се води као прва жена која је насликала велики формат мушког акта спреда.

Поставка је подељена у пет тематских секција, које се односе на "учење кроз опсервацију", "породичне портрете", "сликање људи кроз упознавање", "праву теорију коју намеће природа" и "голотињу, кроз женски поглед".

Пре ове поставке, Бобур је организовао претпоследњу изложбу, од лета прошле године до средине јануара, посвећену покрету надреализма, насталог оснивачким манифестом Андреа Бретона 1924. године, закључно с делима до 1969. Сада, са Валадоновом, заокружује изложбени циклус у овој фази свога постојања.

Мултидисцплинарни културно-уметнички центар "Помпиду", који је отворен 1977. године, биће у потпуности затворен 22. септембра, због опсежних радова који ће потрајати све до 2030. године. Том приликом, зграда ће бити очишћена и од азбеста. Њен карактеристични "заштитни знак", у виду спољне провидне тубе са покретним степеницима, већ је обновљен између 2019. и 2021. године.

Стална поставка, изложена на 12.000 квадрата на два спрата, од марта је већ недоступна публици. Око две хиљаде ремек-дела, међу којима су остварења Френсиса Бејкона, Салвадора Далија или Фриде Кало, налазе привремено уточиште у другим музејима широм Француске и света. Слична судбина намењена је и за око 150.000 уметничких остварења који се налазе у фундусу ове престижне институције. "Бобур" је највећи у Европи и, уз музеј "МоМа" у Њујорку, има најбројнију колекцију модерне умтености на свету.

Пребацивање, под строго прописаним условима, представља велики изазов. Публика ће ова остварења у следећих пет година моћи да види у Центру "Помпиду" у Малаги, али и у Шангају, а ускоро и у Бриселу, као и у другим великим музејима, од САД, преко Европе, до Јапана и Аустралије. Такође, слике ће бити постављене и у реновираној Великој палати у Паризу, на више великих изложби. Истовремено, библиотека је расељена у париски 12. арондисман.

Радови на обнови Центра "Жорж Помпиду" су најављени 2021. године и према основним плановима требало би да коштају 262 милиона евра. Првобитно је требало да буду изведени од 2023. до 2027. године, али су рокови померени да би музеј био отворен током летошњих Олимпијских игара.

Овај музеј модерне уметности, који су дизајнирали архитекте Ренцо Пијано, Ричард Роxерс и анфранко Франкини, због својих смелих модернистичких линија у архитектонском срцу старог Париза, изазвао је својевремено велике полемике у јавности. Временом, постао је један од заштитних знакова Града светлости, мада и даље има оних који се нису навикли на његов "свемирски" изглед.

Музеј који публици на располагање ставља 45.000 квадратних метара простора и запошљава преко хиљаду људи, није реновиран од отварања. Само прошле године посетило га је преко три милиона посетилаца. Француске власти истичу да у време изградње није била предвиђена толика фреквенција уметничких ходочасника из читавог света.

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Центар "Помпиду"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације