ДВОСТРУКИ ТЕМЕЉ СРПСКЕ УМЕТНОСТИ: Министар Никола Селаковић отворио обновљени Спомен музеј Надежде и Растка Петровића
ПОСЛЕ 39 година откако је због влаге и девастације затворен Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића, јуче је, у обновљеној кући-поклону њихове сестре Љубице Луковић Народном музеју Србије, пред одабраном публиком, у пуном сјају премијерно представљена стална поставка овог легата који сведочи о великој улози њихове породице у нашој историји. И то на симболичан датум, на дан рођења песника, писца, есејисте, светског путника - Растка Петровића.

Фото Никола Скендерија
- Обележавањем дана Растковог рођења 15. маја, Народни музеј Србије и Министарство културе се придружују пракси историјске тачности и доследности у представљању личности од националног значаја, уз поштовање савременог, званичног календара у Републици Србији - рекао је министар културе Никола Селаковић, подсетивши да је Растко дошао на свет 3. маја 1898. према јулијанском календару, који се у 19. веку од грегоријанског разликовао за 12 дана. - Нека овај музеј буде место сусрета не само са прошлошћу, већ и са собом, са оним најбољим у нама, нека нас подсећа да су култура и уметност темељ друштва, а не његов украс.
Према његовим речима, захваљујући иницијативи Министарства културе уз подршку Народног музеја и бројних стручњака, грађани Србије ће први пут, после 1986. када је затворен, моћи да посете Спомен-музеј посвећен двема фасцинантним личностима српске кутуре, уметности и дипломатије које су обележиле једну епоху.
Аутобиографија у писмима
ПОНОВНОМ отварању дома Љубице Луковић, присуствовао је Милош Коларж, наследник још једне од сестара Петровић - Милице Мишковић. Његово познавање породичне историје било је драгоцено ауторима ове поставке. - Бриљантно је све урађено, а процес сам пратио откако су почели да обнављају кућу и порушили све до голих зидова, заменили патосе од дрвених греда који су претили да се обруше - каже Коларж, за "Новости", који је прикупио и припремио за објављивање Надеждина писма, а рукопис предао Народном музеју. - Она је та писма слала превасходно мајци и оцу, док је студирала у Минхену, а из Чачка сам добио и она која је слала Мештровићу и Рихарду Јакопичу. Тако да су она нека врста њене аутобиографије. Назвао сам књигу "Написана писма", а у њој је сва њена преписка која је остала сачувана. За живота Надежда није продавала своје слике, а оно што се сада чува, мимо музеја и породице је нешто што је поклањала.
- У овој кући, на адреси Љубомира Стојановића 25, у срцу београдске Професорске колоније, живела је Љубица Луковић, чувар породичног наслеђа породице Петровић, која је завештала своју кућу Народном музеју са жељом да она постане дом сећања на Надежду и Растка. Иако је музеј отворен 1977. године, услови нису дозвољавали дуготрајно очување збирке - подсетио је Селаковић. - Стајати данас у обновљеном простору дома Петровићевих не значи само присуствовати свечаности отварања једне спомен-куће, већ се и суочити са дубином једних од најсложенијих и најхрабријих уметничких личности и опуса у српској култури: Надежде и Растка Петровића. Њихово стваралаштво, свако на свој начин, означило је прекретнице у српској модерној уметности и књижевности, постављајући темеље који су и данас темељ нашег идентитета и наше културне свести.
Отварањем Спомен-музеја, додао је Селаковић, отвара се и једно слојевито, вишедимензионално памћење на породицу која је била симбол интелектуалне и уметничке аристократије свог времена, али и на два монументална уметничка опуса и епоху патриотизма, образовања и храбрости:
- Надежда и Растко представљају двоструки темељ модерне српске уметности - она у слици, а он у речи. Њихово стваралаштво је доказ да уметност није само облик естетског израза, већ и вид борбе и начин мишљења. Зато је обнова Спомен-музеја много више од архитектонске реконструкције. То је повратак уметности, њеним изворима, подсећање да су Надежда и Растко Петровић темељни камени на којима се гради свест о томе шта је то српска култура када је најаутентичнија, најхрабрија и најуниверзалнија - појаснио је Селаковић.
Званице
ОТВАРАЊУ Спомен-музеја у Професорској колонији присуствовали су министар спољних послова Марко Ђурић, саветник за културу председника Србије Дејан Савић, заменик градоначелника Београда Весна Видовић. Међу званицама су били и директори наших културних институција - Владимир Пиштало (Народна библиотека), Маријана Коларић (МСУ), Јелена Медаковић (Музеј града Београда)...
Према речима Бојане Борић Брешковић, директора Народног музеја Србије, стална поставка, спомен-музеја који почиње нову, важну етапу свога деловања, направљена је у част најмлађег Петровића, Растка - писца, страственог колекционара, дипломате и путописца, ренесансног човека модерног доба, и његове сестре Надежде, предводнице наше модерне ликовне уметности, прве жени српске фотографије, хуманисте, активног учесника културног и друштвеног живота током првих, бурних деценија 20. века.
- Ова важна кућа сећања оживљава изузетна уметничка дела Надежде Петровић и необјављену рукописну грађу, колекционарске и употребне предмете, цртеже и ретка писма Растка Петровића, која сведоче о његовој дубокој повезаности са европским културним центрима, али и географским тачкама од Африке до Северне Америке - истакла је Борић Брешковић, напомињући да су на овој сталној поставци радили кустоси - Марија С. Ђорђевић, Драгана Љубеновић и Катарина Ђошан. - Тематски концепт сталне поставке повезује изглед и дух породичног дома и музејског простора.

МОЛДАВИЈА ДОНЕЛА ОДЛУКУ ВЕЗАНУ ЗА СРБИЈУ: Ограничили увоз ове намирнице из наше земље
ВЛАДА Молдавије донела је одлуку о привременом ограничењу увоза шећера из Србије, уз образложење да на тај начин жели да заштити домаћу производњу и стабилизује тржиште.
10. 10. 2025. у 13:22

РУСИ ОТКРИЛИ ЧИМЕ СУ СИНОЋ ГАЂАЛИ УКРАЈИНУ: "Одговор на терористичке ударе по цивилним објектима"
РУСКЕ оружане снаге током ноћи извеле су масовни напад на енергетске објекте који напајају војно-индустријски комплекс Украјине, саопштило је Министарство одбране Русије.
10. 10. 2025. у 14:48

НАУЧНИЦИ ЗАБРИНУТИ: Открили нешто алармантно што цури испод океана око Антарктика: "Непознаница - не знамо зашто"
НАУЧНИЦИ су открили алармантан феномен на Антарктику - метан, гас који снажно загрева планету, ослобађа се из пукотина на морском дну "запањујућом брзином" како се регија загрева. Ово откриће изазива бојазан да су постојеће прогнозе глобалног отопљавања можда биле подцењене, пише Си Ен Ен.
11. 10. 2025. у 10:46
Коментари (0)