ЈЕЖУРКА ЈЕЖИЋ У СВЕТСКОЈ ЕЛИТИ: О изложби Музеја Југославије, инспирисаној делом Бранка Ћопића, која је добила престижну европску нараду

ОД пријављеног 251 пројеката из 24 земље, међу 30 добитника "Европске награде за културно наслеђе / Награде Европа Ностре", која се додељује у пет категорија, налази се и изложба "Јежева кућица - измишљање бољег света" Музеја Југославије, посвећена Бранку Ћопићу и његовој чувеној поеми.

Фото Музеј Југосалвије

Овој рекордно посећеној поставци, са чак 150.000 гледалаца, која на иновативан начин, како жири закључује, подстиче "на размишљање о дому, заједници и колективном сећању", признање је припало у категорији Грађанске иницијативе и подизање свести.

Жири је такође оценио да је изложба чије су кустоскиње Мирјана Славковић и Сара Сопић - "емотивно снажан и инклузиван музејски пројекат који се фокусира на приповедање, нематеријалну баштину и очување заједничких културних наратива". Како на вест о престижном признању, за "Новости", каже једна од ауторки Мирјана Славковић, изложбу су "исплеле" око Ћопићевих стихова, који су обележили многа детињства, али и свега што данас "Јежева кућица" значи у различитим заједницама бивше земље.

Фото Музеј Југосалвије

- Један од главних циљева нам је био да та поставка буде и за децу и за одрасле, а увидели смо да то не можемо да урадимо сами - наставља саговорница. - Нисмо желели да она буде дидактичка, већ да позва нове генерације да читају Ћопића. Зато смо у њено осмишљавање укључили прво децу. Радили смо радионице у разним просторима у Београду, а потом се убрзо договориле са Жељком Огњеновић у Загребу и Елмом Хоџић из Хисторијског музеја БиХ, у Сарајеву, да по истој методологији, раде са децом у својим срединама.

Из огромног броја цртежа и идеја које су понудили најмлађи, направљен је избор, а у њихову реализацију укључени су били уметници Синиша Илић, Ана Димитријевић и Александар Поповић, колектив "Каркатаг", дизајнер Бојан Паликућа, и многи други, међу којима су и студенти сценографије са БУ. При осмишљавању поставке, прича њена кустоскиња, идеја је била да њена израда и методологија буду аналогне. Односно да се деци пружи прилика да ствари додирну, да њихова игра укључи тело, игру која је већ заборављена, а свима потребна.

Линк за гласање публике

Фото Музеј Југосалвије

 

У КАТЕГОРИЈИ у којој је награђана изложба МЈ, нашли су се и пројекти из Бугарске (Уметност заштите реке Бедечке, Стара Загора), Финске (3Д онтологија олупине Балтичког мора), Француске (кампања подршке за рестаурацију катедрале Нотр Дам у Паризу), Литваније (донаторска кампања "Култура Украјине нема средства за одбрану"), Пољске (Дани културног наслеђа Малопољске), Порутугала ("Алмалагуес - Ткање будућности из таписерије прошлости", Коимбра), Шпаније (Casa Batll: Интеграција неуродиверзитета у светску баштину, Барселона) и Украјине (фестивал "Сви заједно", Кијев). За награду публике, моћи ће да се гласа до 12. септембра на линку https://vote.europanostra.org. Ово признање износи 10.000 евра.

- Ако будемо изгласани за награду публике, новчани део награда бисмо искористили да направимо неки путујући део изложбе, за шта већ имамо доста позива, а нисмо у могућности да на њих одговоримо - каже Славковићева. 

- На други начин се ствари памте када се проживе и телесно, зато нам је било важно да нам и деца сугеришу како да то направимо - додаје Славковићева. - И то заједничко креирање, укључивање деце, публике, глас који смо дали многим друштвеним групама, жири ове награде је истакао као квалитет. Али, та изложба није играоница. Бавили смо се и писцем, кроз чију биографију може да се препозна много важних ствари везаних за судбину земље у којој је живео. Од рођења у Аустроугарској, преко почетка Првог светског рата у који његов стриц одлази као добровољац да се бори на српској страни, а отац бива мобилисан у аустроугарску војску, до његовог учешћа и ангажовања у Другом светском рату, и потом објављивања "Јеретичке приче" и трагичног краја...

Једна од димензија поставке, кроз интервју са психијатром Аном Божовић Ђукановић, бави се и осетљивом темом пишчевог менталног здравља, траумама које су га пратиле кроз живот:

- Пре свега то је био губитак родитеља у раном детињству, али и искуство из Другог светског рата, као и све оно што је пратило објављивање његове "Јеретичке приче" и других сатиричних текстова... Његова одбрана, било је инсистирање на томе да је слободан писац, у слободној земљи, и да у форму сатире може да стави све оне појаве за које је сматрао да треба мењати. Фасцинантно је да је и тако бескомпромисан успевао да буде најчитанији писац, осваја најважније награде, али и љубав деце. У Архиву САНУ сачувана су многа писма која су му деца писала, обраћајући му се као неком кога познају - открива кустоскиња.

Први пут у лектири за глуве

Фото Музеј Југосалвије

МУЗЕЈ Југосавије већ дуго ради са локалном заједницом глувих, тако да већ сада имамо и глувог кустоса, који поставке објашњава знаковим језиком - прича Мирјана Славковић. - У раду на "Јежевој кућици", дошли смо до тога да многи од њих, чак и најобразованији, нису током школовања радили Бранка Ћопића. Онда је Вера Јовановић, тумач за знаковни језик, направила серију радионица и са њом су пролазили причу. На крају су направили представу, коју су снимили. Она је постала део изложбе. Сада стоји на нашем "Јутјуб" каналу и користи се као лектира за глуву децу. И то је ствар на коју смо најпоноснији.

Део поставке односио се и на судбину коју су Ћопић и "Јежева кућица" имали после деведесетих, када у неким бившим републикама више нису били део лектире и пали у заборав, јер су припадали југословенској култури. Али, ствари се, ипак, мењају...

- Српско народно позориште недавно је поставило дечју оперу "Јежева кућица", Златко Паковић је са Позоришном сценом Крајине урадио представу "Педагогија отпора Бранка Ћопића", постoји и анимирани филм, а надамо се да ће се читалачка публика вратити и оним његовим делима која нису за децу - каже Мирјана Славковић. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације