ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Показати право или прикладно лице?
ПОСЛЕ "Бога масакра", очекивало би се од француске високотиражне списатељице Јасмине Резе да овај позориши комад, назван по изразу који симболише католичку пристојност у италијанској култури, буде убојитији, или бар да се одвија у (може и "изневереном") очекивању катастрофе, изазване малограђанштином Борисовог слабачког карактера (Урош Јаковљевић).

фото приватна архива
Дотични већ четири године вара жену са луцкастом, "неприлагођеном" фармацеуткињом Андреом (дивно спонтана Милица Трифуновић), с којом је на романтичној вечери ван града, када ненамерно обори аутомобилом свекрву Франсоаз, добре пријатељице своје жене (Јована Гавриловић), која долази ту са партнером Ериком (Вахид Џанковић) да прославе рођендан његове "маман" (изврсна Горица Поповић).
Осим Андрее, која показује "право лице" (супротност је претварати се да си бољи него што јеси), јер нема више илузија у вези са Борисом и гђе Ивоне, којој друштвене конвенције нису потребне, остали ликови су у непрестаној неурози, сапети у својим тесним амбицијама, а онемогућени да их слободно и живе. Борис је браколомац пред банкротом, Франсоаз је доста едиповца и његове захтевне мајке, а Ерик је талац свога доброг васпитања детета "из добре куће" и стварног осећаја да га и мајка и Франсоаз излуђују.
Лепа метафора, која сведочи о стварном, доказаном таленту Јасмине Резе да социјалне и интимне проблеме буржоаске средње класе учини пријемчивим широком узорку позоришне публике је када Франсоаз, на крекетање жаба, призна да се "боји звукова природе".
Ничег истинског, никакав катарзични искод, нимало напетости неће донети игра поменутих ликова у причи која нема средишњи драмски догађај, нити прави мотив - осим ватромета глумачких бравура и духовите препознатљивости њихових баналних проблема. Јаковљевић је на трагу "јапијевског" Џејмса Дина, Јована Гавриловић духовито динамична, а Вахид Џанковић лепа нова боја у спектру Атељеових глумачких звезда...
Режија Ђурђе Тешић је помало конвенционална, са нагласком на гротеску друштвене игре пристојности (Bella figura), иза које, малограђански, неумитно следе интрига и подсмех. Весна Поповић је сценографијом вешто осмислила простор за игру, са помичним параваном, што је дало прилику ликовима да се, осим гђе Ивон, много крећу на сцени, као да су на филмском сету, а костим Зоре Мојсиловић је успешно окарактерисао друштвену класу којој припадају, што је још један симбол, подршка оном који се, као лажна слика о себи, садржи у наслову Резиног позоришног комада.
Препоручујемо

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ: Страни писци, домаћи издајници и љубав у средишту
02. 06. 2025. у 06:45

НОВИНАР БИ ЗА ОВУ РЕЧЕНИЦУ У СВАКОЈ ДРЖАВИ ЗАВРШИО У ЗАТВОРУ: Полицију и тужилаштво који раде свој посао назива “одметнути део”
ОВО што се назива новинаром Нове С у јутарњем програму изговорио је реченицу због које би у свакој држави завршио у затвору.
30. 06. 2025. у 07:38

ХАМНЕИ ПРЕВАРИО ТРАМПА: Америка гађала празно нуклеарно постројење?
ВИСОКИ ирански извори рекли су Реутерсу да је већина високо обогаћеног уранијума на локацији Фордо уклоњена пре америчког напада.
22. 06. 2025. у 10:37

"СЛАГАЛИЦА" ОВО НЕ ПАМТИ: Такмичар од беса полупао тастер
КВИЗ "Слагалица" ретко има несвакидашње ситуације током емитовања, али се необични тренуци дешавају, као и у сваком програму уживо.
29. 06. 2025. у 14:51
Коментари (0)