И ЖИВОТ ЈЕ ПРЕПЛИТАЊЕ ЖАНРОВА: Интервју - Режис Варњије, француски редитељ, добитник Оскара

РАДУЈЕМ се што сам у Србији и што вам доносим филм о коме, надам се, нисте много читали јер ћете тако лакше запажати глуму, детаље, сценографију, рекао је добитник Оскара и Златног глобуса, чувени редитељ Режис Варњије, отварајући минуле недеље Фестивал француског филма.

Фото З. Јовановић

На репертоару се нашло његово последње остварење "Репарација", са младом Жулијом Нуњез као главим протагонистом. Реч је о снажној, емотивној причи о породичним везама, губитку и потрази за истином.

- "Репарација" почиње као љубавна прича, претвара се у трилер, мистерију, а затим постаје филм о породичном наслеђу - објаснио је аутор светски чувених филмова попут "Индокине", "Француске жене", "Жене мог живота", "Исток-Запад" и других, за које су му припала многа признања, укључујући и "Цезара" и награде Филмског фестивала у Москви. - Нисам желео да га ограничим жанром: отворио сам многа врата, а ви одаберите кроз која ћете проћи. Посебно издвајам храброст младе глумице у главној улози, и она је овде започела своје филмско путовање.

о Зашто сте се определили да у овом филму на тај начин помешате жанрове?

- Зато што је то нешто што се дешава и у нашем свакодневном животу. Дан започнемо тако што имамо потребу да волимо, да се заљубимо, онда полазимо у акцију, па сретнемо некога, што донесе неки други садржај... Често то нису неке драматичне ствари, али читав живот је преплитање жанрова. Желео сам да управо та идеја утиче на писање овог филма, тако сам га конципирао.

о Мешавина жанрова типична је и за ауторски филм који је карактеристичан за француску кинематографију?

- То је углавном тачно, али се у Француској све мање прави дистинкција између ауторског и комерцијалног филма. Сматрам да се и са великим средствима могу правити ауторски филмови, да се они допадају публици, а да редитељи остану верни сами себи. Рецимо, филм "Животињско царство" је изванредан пример остварења које успева да помири те две ствари. Аутори могу да праве филмове који успостављају добру комуникацију са публиком. Могу да вам дам успешне примере тога, филмове три великана кинематографије која су привлачна публици, а права су ремек-дела - "Фани и Александар" Ингмара Бергмана, "Брак Марије Браун" Рајнера Вернера Фазбиндера и "Амаркорд" Федерика Фелинија. Редитељи су у њима слободно истраживали своје преокупације и сензације, а гледаоцима су, ипак, била блиска. Оно што ме деранжира су ауторска дела која су сама себи довољна.

о Да ли је глобална "холивудизација" седме уметности реална опасност за ауторе?

- Оно што се у Холивуду дешава је да су они изгубили уметничку храброст и амбицију, јер су преоптерећени буџетима, трошковима, новцем. То што је Холивуд изгубио, практично се сада налази у ТВ серијама, које ауторима и сценаристима омогућавају да развијау своје идеје, ликове. Оне су много храбрије него филмови и дају ауторима време, од пет, шест, седам сезона, да на њима раде. Холивуд се сада базира на франшизама, намењеним зарађивању новца, од Маревела до "Немогуће мисије". Чак и у Француској су дошли на идеју да и ми имамо свој "марвеловски" потенцијал и то у екранизацији књижевних дела Александра Диме, Виктора Игоа. Снимају се нове верзије "Грофа Монте Криста", "Три мускетара"...

о У новом филму скренули сте пажњу на глумицу Жулију Нуњез. Да ли ће и њој то бити одскочна даска, какав је био ваш филм "Индокина" за Ванесу Паради?

- Надам се да ће тако бити, али много се тога променило од врмена када смо радили "Индокину". Тада сте могли на основу само једне сцене у филму, или када једном видите глумицу, да се одлучите и ангажујете је. Сада постоје кастинзи, који трају по месец, месец и по дана, и то без присуства редитеља, само са помоћником. Ту је видљив тај утицај Холивуда, у тим фамозним "колбековима". Глумачки почеци су сада мало тежи, другачији су него раније. Као да не постоји храброст да се редитељи одлуче на основу свог утиска, уверења и тако ангажују глумце.

Фото З. Јовановић

о За Катрин Денев нису потребни никакви докази, а ви сте два своја најпознатија филма урадили са глумицом која је не само заштитно лице француског филма, већ и Француске уопште?

- Она је краљица. Снимање са њом била је веома позитивно искуство. Изузетно је захтевна, али сам такав и ја. Уколико види да се редитељ повлачи пред продуцентом, неким техничким захтевима, недаћама, или неким другим глумцем, она ће се осећати изданом. Међутим, када види и схвати како редитељ иде до краја своје идеје, амбиције, она ће бити стопостонтни партнер у томе. И то се и десило у филму "Индокина", где она јесте инкарнација те колонијалне Француске. Има на екрану ауторитет и моћ. Када се појави она је обучена у све своје претходне улоге.

о Тематски, ваши филмови се баве односом историје према судбини обичног човека. Колико смо, заправо, играчке историје?

- Увек сам у својим делима бежао од актуелности, од датог тренутка. Мислим да када дође до великих друштвених догађања, револуција, или неких других потреса, то ствара вртлог који људима не дозвољава да посегну за тражењем разлога, мотива, истине. Тада немамо добру перспективу. Када је историја у питању, она нам даје могућност да на ствари погледамо са дистанце. Дозвољава нам паузу од догађања, која омогућава да схватимо шта се заправо десило. Често смо и све више жртве актуелности. Претрпани смо информацијама, на сваких десет минута неко нешто важно објави, и тешко је разумети праве разлоге и мотиве свега тога.

о Филм "Исток-Запад", смештен је био у свет подељен на две идеолошке стране, а сада је он много комплекснији, више је линија разграничавања - интересних, религијских...

- Оно што се тренутно дешава је да су нове велике силе, попут Индије, Кине и Русије, одлучиле да не зависе од западне Европе и САД, да створе свој самодржив систем, да могу да производе и размењују између себе све што су до сада добијале са Запада. Ту ће се ствари заоштрити, рецимо и по питању Тајвана, а да Европа неће више моћи ништа. Више им нисмо потребни. Те силе хоће да постану независне, не желе да их санкције погоде. Ви овде, уосталом, добро знате шта су санкције и шта оне носе.

о Да ли данас у свету постоји та слобода према којој би пливао ваш јунак, као у филму "Исток-Запад"?

- Ово што се данас дешава је много компликованије, него када је свет био подељен на два блока, комунистички и капиталистички, а ствари донекле биле јасније. Сада постоје зоне утицаја, као и утицај који поједине силе врше једна на другу и врло је тешко пловити тим водама. Мора се пловити у зависности од тога шта долази. Оно што недостаје је можда циљ. Правац којим желимо да идемо. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације