ЉУБАВ ЈЕ БЕДЕМ СЛОБОДЕ: Сликарка Весна Кнежевић о новој изложби, планети у пламену, нашим поделама

У ТРАГАЊУ за слободом морамо бити нежни и волимо једни друге, тврди сликарка Весна Кнежевић, редовни професор београдског Факултета ликовних уметности, чија изложба La tortura је пред публиком у Галерији у Сахат-капији Београдске тврђаве.

Фото Приватна архива

У овом јединственом простору, уметница је причу о слободи и љубави, у времену када различитим деловима света, свакодневно и све више прети деструкција, "исписала" сликајући на тканинама и платну.

- Ово време се може дефинисати и као пожар планете - каже Весна Кнежевић за "Новости". - На хиљаду страна пламти. То су ситуације од којих не можемо безбрижно да спавамо, јер нас тера да размишљамо на који начин ће то наставити да се одвија, свесни свих опасности које вребају. Тешко је и помислити до којих све то размера може ићи, и где више неће бити угрожени само људи са простора где се тренутно дешавају ратови, већ и цела земља. Сви ми можемо доћи у једну ризичну ситуацију, да нам буде угрожен опстанак.

Фото Приватна архива

Према речима саговорнице, код нас су озбиљан проблем поделе и раздвајања који су наша вековна траума, и додаје:

- Често смо кроз историју имали ситуацију да ненеговањем различитости и разлика улазимо у лоше односе, да не кажем мржње, који су нас коштали током минулих времена. Можда то и јесте део нашег националног карактера, али би морали да превазилазимо те наше слабости и можда конструктивније тражимо могућности опстанка на овом простору. Пре свега нашег очувања ту где јесмо. Ми јесмо тренуто угрожени разним притисцима и правимо велике уступке, до те мере да се запитате докле то може да иде, а да се сачува интегритет и индивидуалност, квалитети који су вековима неговани.

Фото Приватна архива

Уметница примећује и да морамо да водимо рачуна управо о томе шта може да нас заштити и да пробамо да тај наш простор сачувамо за оне који долазе.

- Проћи ћемо и ми, све је пролазно - тврди саговорница. - Сви смо ми само део једног времена. Али смо и сви наши преци, који стоје у нама и граде наше мишљење и осетљивост према простору на коме живимо, као и љубав према очувању наше заједнице. Зато је важно управо њу усмерити ка неговању здравих садржаја. Није поента у расколима. Морамо да нађемо најбоља могућа решења. Она су сигурно у комуникацији, креативном, делотворном, функционалном поштовању идентитета људи са овог простора, и самог простора који треба још више да пазимо, како би очували све што је важно за нашу средину.

Познатија према радовима чије теме су везане за зближавање, пољупце и загрљаје, овога пута пред гледаоце ликовна ауторка је ставила серију названу - La tortura.

- Можда ови радови и нису у супротности од онога што иначе радим, јер је та La tortura нешто што је тренутно осећај сваког поједница, на целој планети - објашњава Кнежевићева. - То је осећај притиска, несхватања да свако има право да свој живот искаже најбоље могуће. То су притисци који нас све додводе у лоша стања, где немамо адекватна решења за свој лични пут и процват. Та La tortura нас уједначава и доводи до тога да не можемо да као особе испољимо потенцијале.

Већ неко време, наставља саговорница, поред сталних мотива пољубаца на својим сликама, бави се и разматрањем блискости, дилемом да ли, уопште, можемо да се остваримо као љубавна бића:

- Свим "тортурама" које нас као појединце чекају, откако отворимо очи и кренемо да живимо, супротстављена је човекова тежња да живи у хармонији, љубави, загрљају. Тако да је реалност стални притисак и опомена да смо део нечег што нас стално тера да се боримо за личну слободу. Ми смо у непрекидном трагању за могућностима да је остваримо.

Фото Приватна архива

Радови на ту тему, открива уметница, као да су чекали да буду изложени у простору какав је Сахат-кула, јер је ту био бедем одбране и носио "испршена прса" у борби за слободу и очување народа.

- Ту је, наравно, и оно лично уверење да си неопходан као неко ко ће да каже: "Ја сам тај који нећу дати" - наставља ауторка. - На радовима су и мотиви које сам годинама разрађивала, а то су прса жене.

И прво на шта се наилази, када се уђе у простор поставке, јесу насликана женска прса:

-"Позајмила" сам их са чувене таписерије "Дама са једнорогом", која је моја вишегодишња инспирација. Определила сам се за то женско нежно тело, зато што је оно синоним осетљивости и чедности. Нечега што је потпуно предано хармонији, том стању љубави. У неком моменту притисака које сам лично имала као особа, само сам раскрилила руке тим дамама. Оне су постале симболи отпора свему што нас чини угроженим. То је потреба да се покаже да постојимо. Тако и то тело постаје инструмент отпора.

Уз закључак да је љубав најјачи бедем против тортуре, саговорница додаје:

- У тим телима је огромна љубав, а испрсити се значи волети. Само човек који јако воли има потребу да се испрси, он има шта да чува и за шта да се бори. Сви ти симболи нашег вечног тражења идела и хармоније су заправо у нашој испршености. Борби за љубав. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације