Култура

ЗОРАН МИ ЈЕ БИО "НАЈБОЉА ДРУГАРИЦА": Сећање глумице Мире Бањац, на колегу Радмиловића, четири деценије после његове смрти

Вукица СТРУГАР

21. 07. 2025. у 11:14

ДВА позоришна лика заувек ће имати лице истог глумца: Радована Трећег и краља Ибија, и после пола века, публика ће "видети" као Зорана Радмиловића (1933-1985).

ЗОРАН МИ ЈЕ БИО НАЈБОЉА ДРУГАРИЦА: Сећање глумице Мире Бањац, на колегу Радмиловића, четири деценије после његове смрти

И два театра са подједнаким пијететом данас ће обележити четири деценије од глумчеве смрти - Атеље 212, које с Ибијевом статуом на улазу дочекује посетиоце, и завичајно, зајечарско позориште које са поносом носи Зораново име. Из матичне куће подсећају да је непревазиђени мајстор импровизације играо у више од сто остварења, са даром да на сцени постане и цело једно позориште. Био је "најбоља другарица" другој глумачкој легенди Мири Бањац, а "господин Бањац" његова Катица у легендарном "Радовану". Баш у овој представи понекад је, с нескривеним симаптијама, остајала затечена неочекиваним Зорановим каламбурима, тешком муком прикривајући сопствени смех на сцени...

- Четрдесет година не значи ништа за једну велику успомену. Дуго траје, јер су му трагови дубоки. Неуништиви. У главама је свих нас и свих генерација које су стасавале уз његово име, па и данашња деца - каже за "Новости" наша велика глумица. - А у мојој души као да је ту... Другари смо постали кроз рад. Како су дани ишли тако смо се једно другом прилагођавали, на крају смо били баш нераздвојни.

На констатацију да је на позоришној и филмској сцени било још много даровитих глумаца, али да је његова харизма неупоредива са било чијом, Мира каже:

- Поседовао је огромну харизму, зато што је артиста у правом смисли те речи. Код њега је, поред дара који му је Бог дао, развијен велики артизам. А њега нема сваки глумац. Зоран је невиђени, посвећени арлекин. Имао је изузетну, непоновљову врсту игре. То је, просто, он. Што је у "Радовану" личило на импровизације, заправо, нису биле - све је код њега сложено. Кад пође на представу он прелиста неколико новина и у њима погледа само наслове, а од сваког можеш да направиш представу ако имаш духа и ако имаш ту жицу. Све је код њега негде смишљено, организовано.

Сећање на "Радована Трећег" и даље буди посебне успомене. Не само због изузетне популарности представе на коју су се гледаоци враћали да још једном присуствују бравурама великог мајстора, већ и умећа осталог дела ансамбла:

- Био је то посебан скуп глумаца, свако за себе у тој представи је нешто значио. Ипак, нико није искакао осим њега. Ми смо њега "служили", јер је он то што јесте. Зоран је био тегљач, а ми они који иду полагано иза њега.

Цвеће у Алеји

КОЛЕКТИВ зајечарског театра, данас у подне, положиће цвеће на његов споменик, а у вечерњим часовима на летњој сцени тамошњег Позоришног музеја биће приказана "Проклета авлија" - телевизијски филм из 1984. (режија Маринко Маричић), у коме Радмиловић тумачи лик управника затвора Карађоза.

Истог дана, Гордана Гонцић и Владмир Ђуричић, директори Атељеа 212 и НП Тимочке крајине "Зоран Радмиловић", положиће цвеће на глумчев гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

На питање да ли би, да је поживео и да га је послужила глумачка снага, и даље имао посебно место у нашем позоришту, Мира одговара:

- Па, не знам... Пратим театар, али мислим да таквог позоришта више нема... Нема места где бих га данас уденула. Било је то време, једноставно, његово. Од " Краља Ибија", "Ујка Вање", да не набрајам даље. Припадао је комплетно позоришту, што би данас било немогуће. Глумци су веома запослени, на много су "канала", свуда су по мало. А Зоран је био везан, узидан у позориште, посебно Атеље.

У "Краља Ибија", једну од његових антологијских улога, ненадано је ускочио 1964. године, јер је од Жаријевог комада одустао Љуба Тадић. Представа је направила велики прасак на ондашњој сцени, као и гостовањима у Паризу, Москви, Њујорку, Венецији. Стални члан Атељеа постао је четири године касније (и остао му веран до краја), радећи упоредо и на филму, телевизији и естради. Ипак, друге улоге остале су у сенци Ибија и Радована.

Радмиловић је на филму дебитовао 1962. године ("Чудна девојка"), али се посебно памте глумачке бравуре у остварењима "Мајстори, мајстори", "Шеста брзина", "Маратонци трче почасни круг", "Шећерна водица". Када је о телевизијским насловима реч, са радошћу се и даље гледа свако репризно приказивање серија "Цео живот за годину дана", "Више од игре", "Прича из радионице".

Последње, 299. извођење "Радован III", било је 9. јуна 1985.године. У Атељеу сведоче да је упркос великим Зорановим боловима представа одиграна до краја. Само три дана касније отишао је у болницу из које се није вратио. У болничкој постељи примио је и Седмојулску награду. Убрзо је умро, у 52. години живота.

Данас, у његовом родном граду Зајечару, име Зорана Радмиловића носи улица у којој се родио, Позориште Тимочке крајине и већ 33 године позоришни фестивал, на коме се сваке вечери додељује награда "Зоранов брк" за глумачку бравуру. Компанија "Новости" 1988. године установила је Награду "Зоран Радмиловић" коју додељује посебан жири на Стеријином позорју, а од 1993. године и Фондација "Зоран Радмиловић" учествује у додели признања. У Милешевској улици у Београду (21. јула 2010. године), постављена је спомен плоча у част Зорана Радмиловића, у организацији Атељеа 212 и општине Врачар... Ни четири деценија касније, не бледи сећање на великана сцене. А колико је танана душа човека који је често остављао утисак особењака и намћора, можда најбоље сведочи његова песма "Болница".

"Кад одеш, кад затвориш за собом врата, не осврћи се,

Кад бежиш, побегни нагло и плачи кад си далеко,

Кад већ ниси то да можеш да останеш где те воле

Онда учини то брзо, брже од сузе из њеног ока..."

18. 07. 2025. у 11:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШОК ОТКРИЋЕ, ЕВО КО ВОДИ ОБОЈЕНУ РЕВОЛУЦИЈУ У СРБИЈИ! Вучићевић разоткрио блокадерско-криминалну хоботницу, у све умешан ректор Ђокић!

Политика

0 53

ШОК ОТКРИЋЕ, ЕВО КО ВОДИ ОБОЈЕНУ РЕВОЛУЦИЈУ У СРБИЈИ! Вучићевић разоткрио блокадерско-криминалну хоботницу, у све умешан ректор Ђокић!

ГЛАВНИ уредник Информер ТВ Драган Ј. Вучићевић открио је шокантне податке о медијско-политичкој, блокадерској криминалној хоботници која се крије иза покушаја изазивања грађанског рата у Србији.

20. 07. 2025. у 15:05