БОРИО СЕ ПРОТИВ ЗАБОРАВА: Омаж проф. др Зорану Ђерићу на Фестивалу фестивала у Требињу

Вукица СТРУГАР

21. 07. 2025. у 17:46

ВЕЧЕ уочи почетка 68. Фестивала фестивала у Требињу прексиноћ је било обележено сећањем на проф. др Зорана Ђерића (1960-2024), дугогодишњег члана Уметничког савета ове манифестације, уз постхумно представљање његова два дела: "Смисао драме" (театролошке студије) и "Еберечке, еберду", књиге поезије за децу.

БОРИО СЕ ПРОТИВ ЗАБОРАВА: Омаж проф. др Зорану Ђерићу на Фестивалу фестивала у Требињу

Са књижевне вечери у Требињу у част Зорана Ђерића, фото приватна архива

Пријатељи, колеге и дугогодишњи сарадници ни годину дана после његове смрти не мире се са његовим ненаданим одласком, а да је за собом оставио велику празнину, у његовом случају је све, само не фраза...

- Српско позориште остало је без једног изузетног ствараоца, вредног, позданог, искуственог театролога, савесног и стручног истраживача и научника. Био је један од посвећенијих припадника Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, од оних који није скривао да му је то част, али и малобројних који је својим чланством чинио привилегију самом одељењу - истакао је театролог Зоран Максимовић, некадашњи директор Позоришног музеја Војводине. - Бавио с теоријом и праксом театра. Песник, есејиста, преводилац, теоретичар књижевности, књижевни критичар, антологичар, универзитетски професор, аутор, приређивач и преводилац више од 70 књига.

Ђерић је, подсећа Максимовић, у три мандата управљао Позориштем младих у Новом Саду, девет година провео је на челу СНП, а једно време и као помоћник директора Стеријиног позорја и уредник њихове издавачке делатности, главни и одговорни уредник часописа "Сцена". Предавао је на Академији умјетности у Бањалуци, на катедри за историју и теорију филма и театра, драматургију и продукцију.

Непознати стихови за децу

КАДА смо добили његов лаптоп, колега Ненад Шапоња је наишао на један нечекивани рукопис: Ђерине поезије за децу. Знам га педесет година, а нисам знао да пише за децу! Остао сам поптпуно запањен... Зоран је, у најлепшем смислу, истински и био дете - тврди Лука Кецман.

О бањалучком периоду и доприносу позоришној уметности у Републици Српској сведочио је театролог Лука Кецман:

- На Академију уметности у Бањалуку, дошао је 1994, а какав је био професор и предавач сведоче његови студенти. Као руководилац, декан, проректор, добијао сам само речи хвале. Једном сам се случајно задржао испред врата и ослушкивао како му то полази за руком - добротом и стрпљењем да чује све и свакога, знањем и мудрошћу да одвоји битно од небитног, благошћу и нежношћу да искаже све историјске истине и огромном љубављу за оне који су за њега представљали почетак и крај новог света. Врло брзо је постао и тачка ослонца колега из Дјечијег позоришта РС, Луткарског бијенала у Бугојну, Фестивала фестивала у Требињу.

Последњи сусрет

СТАЛОЖЕН и одмерен, са осмехом на лицу отишао је у Нови Сад - сећао се растанка после прошлогодишњег Фестивала редитељ Слободан Радовић: - Оптимистички расположен, имао је увек добре коментаре и предлоге за унапређење фестивала, као један од најзначајнијих чланова Уметничког савета. И поред многобројних обавеза налазио је увек времена да припреми и презентује у Требињу часописе и књиге из области позоришне уметности. Промовисао је и књиге које је сам написао, "Драматуршки посткриптум", "Лутка и маска у српској традицији" и друго. Стручно и зналачки представљао је многа непозната дела позоришне литературе, а које је он приредио за штампу. Последње две биле су "Драме Лазе Телечког" и "Јоца Савић, глумац и публика".

Неспорно је мало дела као што је Ђерићев "Смисао драме", наставља Кецман. Књигу је припремао темљно, а назив је одабрао реферишући на Јоцу Савића, чувеног и заборављеног редитеља, који је по много чему заслужан, посебно када је реч о тумачењу Шекспира. Зато му је посветио први и највећи део у књизи, а потом говори о смислу драматургије, смислу либрета, смислу фестивала, смислу критике... Последњи текст има наслов "Српско народно позориште у националном и регионалном контексту", што је представљало неку врста његовог експозеа, односно плана рада у СНП.

- Ми, заправо, имамо културу "несећања", не водећи рачуна где смо и које људе имали, зато је поред Јоце, у ову књигу уврстио Атанасија Николића, Лазара Телечког и његове потпуно заборављене драме, зенитисту Љубомира Мицића... - наглашава Кецман. - Када је у питању оперска драматургија, писао је о смислу либрета, затим о позоришном плакату, бавећи се сјајним новосадским сликаром Радулом Бошковићем и његовим делима. Први пут ћете упознати Ђерића и као полемичара који поставља врло озбиљна, суштинска питања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РАСКОМАДАО ТЕЛА ГЕЈ ПАРА, ГЛАВЕ СТАВИО У ЗАМРЗИВАЧ: Пороти се смучило због монструозног снимка, један није дошао на суђење (ФОТО)

РАСКОМАДАО ТЕЛА ГЕЈ ПАРА, ГЛАВЕ СТАВИО У ЗАМРЗИВАЧ: Пороти се смучило због монструозног снимка, један није дошао на суђење (ФОТО)

КОЛУМБИЈСКИ држављанин Јостин Андрес Москера (35) проглашен је кривим за двоструко убиство у случају који је шокирао британску јавност.

21. 07. 2025. у 18:43

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ СЕ ПОВУКАО: Јаник Синер се одмах одлучио на исти потез