ЧОВЕК О КОЈЕМ СУ САЊАЛИ НАДРЕАЛИСТИ: Преминуо Роберт Боб Вилсон (83), великан позоришне авангарде

ЈЕДАН од најзначајнијих редитеља светске позоришне авангарде Роберт Боб Вилсон преминуо је у 83. години, потврдио је његов Watermill Center из Њујорка, наводећи да је умро после кратке, али тешке болести.

фото М.Лабудовић

Славни амерички редитељ био је и сценограф, архитекта, кореограф, видео уметник. У Београду је боравио неколико пута,премијерно 1971.године када је на позив Јована Ћирилова гостовао на Битефу. Човек који је на ингениозан начин померао уметничке границе, рођен је у Ваку у Тексасу.

- Одрастао сам у малом граду у коме није било ни позоришта, ни галерије, ни музеја, а када сам доша у Њујорк прво сам отишао на Бродвеј и у Метрополитен - открио је публици пре десет година на једном предавању у Југословенском драмском позоришту легендарни Вилсон. - Ни тада, као ни сада, ништа ми се од тога није допадало. Онда сам открио кореографије Џорџа Баланшина, Мајкла Канигема, музику Џона Кејџа и апстрактни балет, који ми је својим виртуелним простором остављао место за размишљање.

Вилсон је завршио архитектуру на Тексас универзитету и бруклинском Прат институту. Студирао је уметност у Паризу,а када је средином 60-тих стигао у Њујорк постао је део авангарде и заједно са групом истомишљеника почео да открива нове позоришне форме. Пажњу је привукао већ са прве две представе ("Краљ Шпаније" и "Живот у доба Сигмунда Фројда"), у извођењу његове трупе Byrd Hoffman School of Byrds. Волео је да у његовим комадима играју обични људи (домаћице,наставници, бескућници,банкари, адвокати), тако да је улогу Фројда поверио пензионеру којег је упознао на железничкој станици, а краљице Викторије својој баки која је први пут напустила Тексас да би играла у његовој представи у Паризу. Истицао је да је за њега бављење уметношћу могућност да се постављају питања:

- Ако знамо већ зашто нешто радимо, онда не постоји разлог да то радимо. Стихове из "Хамлета" научио сам са дванаест година, а знам их и данас у својој 73. У њима је много значења,а да би се дошло до једног тумачења, потребно је обухватити многа питања - објашњавао је Вилсон.

На његов уметнички живот и развој, изразит утицај имао је један племенит гест: у 27.години усвојио је глувонемог црног дечака да би га спасио од одвођења у поправни дом. Уз њега је научио језик знакова,а с њим и невербалну комуникацију коју је пренео на сцену. Дечак Рејмонд Ендријус је учествовао и настанку "Погледа глувог човека" - седмочасовне представе без речи, са 60 људи на позорници, која је Вилсону донела први међународни успех.

фото Архива "Новости"

Уследила су многобројна велика позоришна остварења, као што су "Ајнштајн на плажи" ( с којим је дошао на Битеф), настао у сарадњи са Филипом Гласом, "Смрт, Уништење и Детроит", "Грађански ратови", "Алекстида"( режија и адаптација) Еурипида. Поставио је на сцену и "Хамлет машину" Хајнера Милера, Глукову оперу "Алкеста" и Штраусову "Салому" у Миланској сали, "Живот у доба Јосифа Стаљина"...

Неке од својих чувених представа Вилсон је урадио са Кристофером Ноулсом, којег је као дечака извукао из установе за ментално оболеле. Тако је од Ноулса (који је имао оштећење мозга,али вансеријски дар за математичке матрице) научио да у "најкраћем року сагледа целину оног што жели да ради". Позоришни маг познат је и као сјајан дизајнер светла, а о његовом значају је говорио:

- Светло није нешто што се ради две недеље пред премијеру - оно је у основи структуре представе.Уколико немате светла, немате ни простор. Оно је најважнији део позоришта,али и архитектуре. Светло је почетак свега. И тама има своје светло...

Београдска публика је уз "Ајнштајна на плажи" на Битефу видела "Писмо краљице Викторије" и "Војцека". За 2013. године потписао је представу инспирисану једном Београђанком: "Живот и смрт Марине Абрамовић". На сцени ЈДП изведена је годину дана касније представа "1914" (у оквиру мини фестивала "Пали анђео историје 1914-2014"),антиратни комад заснован на делима "Последњи дани човечанства" Карла Крауса и "Добри војник Швејк" Хашека, уз ансамбл Народног позоришта из Прага.

- Ја сам човек интуиције. Размишљам, имам варијанте и опредељујем се. Све се догађа у мени, у мом унутарњем свету. Јављају се визије,слике, светло, силуете, покрет,звук, ритам. Све доживљавам у себи. Видим представу како се формира,настаје. Касније се визуелно памћење реализује, дотерује - открио је у једном новинском разговору Боб Вилсон.

Цртежи и скулптуре Боба Вилсона део су колекције Бостонског музеја уметности, Хјустонског музеја лепе уметности, Волкеровог уметничког центра у Минеаполису, Музеја модерне уметности у Њујорку, Музеја савремене уметности у Лос Анђелесу, Бајмановог музеја у Ротердаму...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације