Култура

АУТОНОМНИ ТРАГ УМЕТНИКА У ВРЕМЕНУ: У Музеју Херцеговине, сликар Урош Ђурић, изложбом "На путу" представља пресек свог опуса

Миљана Краљ

06. 08. 2025. у 17:23

МОГУЋА стварност почиње оног тренутка када се уметничко дело као последица одвоји од аутора и уметности као његовог узрока. Притом уметник све време одржава неку врсту повратне спреге убацујући себе у могућу стварност као лик на слици и обезбеђујући своје пуно присуство у њој, од представе до потпуног одсуства сваке представе.

АУТОНОМНИ ТРАГ УМЕТНИКА У ВРЕМЕНУ: У Музеју Херцеговине, сликар Урош Ђурић, изложбом На путу представља пресек свог опуса

Ово су пре нешто више од три деценије записали Урош Ђурић и Стеван Маркуш, у сада већ чувеном "Манифесту аутономизма". А "убацујући себе у могућу стварност као лик на слици", Ђурић, који је свих ових протеклих година присутан, не само као сликар, већ и глумац, музичар, радио-водитељ, градски лик...ствара свој аутономни опус, чији је пресек од прошле седмице на поставци у Музеју Херцеговине у Требињу. И на изложби коју је назвао "На путу" Ђурић наставља да преиспитује сопствену позицију унутар друштва које се, како тврди, рапидно мења.

- У Србији је током претходних деценија развијена култура протеста, док уметници у принципу у њој учествују у знатном броју, макар у пропорцији спрам других струка. И локално се пишу петиције, и користе се средства јавне комуникације, која су уметницима и другим актерима у пољу уметности можда чак нешто лакше доступна него другим струкама, и то да се поставе и статусна питања и питања етике одговорности јавних личности, а стручна удружења су све активнија по тим, а и многим другим политичким питањима. Од пуког бунта и негације затеченог стања дошло се до диверсификованих стратегија и тактика утицаја на општу јавност и институције система, те су се развиле и специфичне врсте институционалног активизма. Тако се и нагласак деловања померио од "мноштва паралелних реалности" ка "сада и овде". Управо ту синтагму, "сада и овде", Урош Ђурић је преузео из наслова текста Ђорђа Јовановића, објављеног у првом броју часописа "Надреализам данас и овде", у Београду 1931. године - пише ликовни критичар Стеван Вуковић, у тексту у коме Ђурићево дело позиционира у садашњем тренутку, али и налази његове "уметничке претке".

Уметнички и животни пут

ЗА Требиње овог аутора вежу и успомене из детињства и ране младости, док је Херцеговина, простор који сматра матицом нашег народа, одакле су кретале миграције ка свим другим правцима.

Сам назив изложбе је, како је рекао на свечаном отварању, проистекао из тога што је у току договора и припрема, провео доста времена на путу. Али, ова поставка је и својеврсно путовање кроз његово уметничко и животно путовање.

У оквиру авангардног "певања и мишљења", према Вуковићевом ставу, Ђурић у свом раду реферише на југословенске уметничке праксе настале у првој половини прошлог века - експресионизам, суматраизам, космизам, светокретизам, зенитизам, дадаизам, хипнизам, конструктивизам и надреализам.

Од спорта до народних легенди

НА поставци у Музеју Херцеговине Ђурић је представио радове настале у последњих пола века, а обраћајући се Требињцима, у чијем крају, по сопственим речима, није био 40 година, између осталог је рекао:

- Много тога је утицало на моје стварање, од поп арта, преко стрипова, до народних мотива. Још као клинац био сам опседнут спортом, музиком, популарном културом, али истовремено сам читао и уживао у нашим легендама и антологији народне поезије.

Рођен 1964. у Београду, где је пре него што је дипломирао и магистрирао сликарство на Факултету ликовних уметности, студирао историју уметности на Филозофском факултету, али и свирао бубњеве у панк бенду "Урбана герила". Од 1989, кад је ступио на ликовну сцену, учествовао је у бројним уметничким акцијама, радионицама, стрип-издаваштву, бавио се графичким дизајном. Један је од оснивача уметничке асоцијације "Ремонт", истоимене галерије и арт магазина. Радови му се налазе широм света, у галеријама и музејима, од "Же де Пом" и "Ла Мезон руж" у Паризу, преко "Албертине", "Лудвига", "Сецесије" и "Кунстхале" у Бечу, до Народног музеја у Познању и Кацен артс центра у Вашингтону.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПРВА ДУГОРОЧНА ПРОГНОЗА СТРУЧЊАКА: Ево када ће пасти снег у Србији и каква зима чека Европу

Друштво

0 14

ПРВА ДУГОРОЧНА ПРОГНОЗА СТРУЧЊАКА: Ево када ће пасти снег у Србији и каква зима чека Европу

ПРЕМА првим прогнозама европских стручњака са сајта Severe Weather Europe, зиму 2025/2026 обележиће утицај слабе фазе Ла Ниње и вероватно слабији поларни вртлог. Ово значи динамичније кретање атмосферског притиска, што може омогућити хладније дане у Европи, али и у САД и Канади.

13. 08. 2025. у 09:59

ТРАМП У ОГРОМНОМ ПРОБЛЕМУ: Велики пех пред састанак са Путином на Аљасци

Свет

0 28

ТРАМП У ОГРОМНОМ ПРОБЛЕМУ: Велики пех пред састанак са Путином на Аљасци

ПРЕДСТОЈЕЋИ састанак између председника САД Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина у петак на Аљасци долази у време када у америчкој администрацији готово да нема искусних стручњака за Русију, пише Фајненшел тајмс.

13. 08. 2025. у 11:24