ДУБОКО ПОНИРАЊЕ У ЉУДЕ И ЊИХОВ ЖИВОТ: У београдском Музеју савремене уметности изложба у част рано преминулој Драгани Илић (1966- 2020)

ПРВОЈ жени предавачу на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, рано преминулој ликовној уметници Драгани Илић (1966-2020), која је педагошки рад отпочела 1995. године, да би потом постала ванредни, па редовни професор, посвећена је изложба "Портрет - Игра откривања и/или разоткривања", која ће бити отворена у петак у Музеју савремене уметности на Ушћу.

Фото Б. Јањић МСУБ

И то као пета у циклусу "УМЕТНОСТ И ЛИЧНОСТ - скулпторке из колекције МСУ", чији је аутор музејски саветник др Рајка Бошковић, која руководи Збирком скулптура и инсталација МСУ.

- Сам назив изложбе "Портрет - Игра откривања и/или разоткривања" осмишљен је са циљем да подстакне на размишљање о смислу и значењу феномена портрета уопште, али и да укаже на специфичност приступа портретисању Драгане Илић - објашњава, за "Новости" Бошковићева. - Њен скулпторски опус посвећен је портрету, као класичном жанру и теракоти, као традиционалном материјалу, и заузима сасвим издвојено место на текућој уметничкој сцени, нарочито имајући у виду присутност појма "проширеног поља скулптуре" на текућој скулпторској сцени крајем двадесетог и почетком 21. века.

Фото Б. Јањић МСУБ

Иако је уметничку сцену последње деценије 20. века обележила и појава повратка фигурацији, истиче саговорница, она је била доминантна пре свега у сликарству, а само донекле у вајарству:

- У тој атмосфери, Драгана Илић за свој уметнички израз бира фигурацију. Међутим, разлог њене окренутости фигурацији, првенствено портретима, нису нека формална истраживања, већ заинтересованост за људе и њихов живот. О томе говори и сам чин портретисања, који је подразумевао жив разговор са моделима током више сеанси портретисања, а који је био део њеног уметничког концепта. И управо такав приступ портретисању омогућио је Илићевој да се удуби не само у тренутна расположења и осећања, него и у танане и дубоке мисли и тежње личности модела који је пред њом. У таквом једном магновењу, често непредвиђено, долази до разоткривања неких дубоко заптивених слојева личности, које Илићева "хвата" и преноси у дело.

Фото Б. Јањић МСУБ

Према мишљењу ауторке изложбе у МСУ, Илићева се, на текућој уметничкој сцени издвојила пре свега својим специфичним приступом у погледу портретисања, не историјских личности него људи из свог непосредног породичног и професионалног окружења. Између осталих Јеше Денегрија, Ирине Суботић, Лидије Мереник, Слободана Којића, Драгице Вуковић, Славољуба Цаје Радојчића, Добривоја Бате Крговића, Радоша Антонијевића, Слободана Ере Миливојевића, Нине Коцић, Божице Рађеновић, Јована Цекића, Здравка Јоксимовића, Светлане Петровић, Данијеле Пурешевић и других.

- Радећи портрете по моделу, са намером постизања личења на модел који портретише, она управо пратећи и поштујући вишевековне норме и конвенције портретисања, аутетничношћу приступа постиже убедљивост и савременост израза, који одише непосредношћу и експресионистичком изражајношћу - наглашава саговоница. - Скоро нехајном лакоћом али истовремено и дубоком проницљивошћу она длановима и прстима утискује у влажну глину суштинске одлике личности коју портретише. И управо због тога су портрети Драгане Илић изузетно снажни у изразу и убедљиви у својој визелној дејствености.

Фото Б. Јањић МСУБ

Kao занимљивост Бошковићева истиче да је читаве серије портрета у теракоти Илићевој омогућио њен боравак на Симпозујуму скулптуре великог формата у теракоти Terra у Кикинди, и то у два наврата, 1994. и 2001. године:

- И то говори не само о значају и неопходности постојања и деловања озбиљних уметничких колонија, као што је Terra, чији је оснивач и дугогодишњи био управо један од портретисаних уметника и колега Слободан Којић, него и о њиховој незаменљивој улози у савременој уметничкој продукцији. Управо ова серија сјајних портрета у теракоти Драгане Илић несумљиво говори у прилог томе.

Јединствен феномен у свету

Фото Б. Јањић МСУБ

 

ПРВИ део циклуса "УМЕТНОСТ И ЛИЧНОСТ - скулпторке из колекције МСУ" обухвата дванаест самосталних изложби, са ретроспкетивним погледом на целокупно стваралаштво уметника, а други део ће заправо бити последња, тринаеста, групна поставка, која ће дати увид у дела свих педесетак жена вајара заступљених у колекцији МСУ.

- Овако осмишљеном изложбом ће се и омогућити да се на једном месту и у пуном светлу представи и сагледа један такав потпуно специфичан феномен који је обележио нашу модерну и савремену уметност, а који се својом јединственошћу издваја и на светској уметничкој сцени - закључује др Рајка Бошковић.

Изложбом Олге Јанчић, пре две и по године, започет је циклус "УМЕТНОСТ И ЛИЧНОСТ - скулпторке из колекције МСУ", чија је идеја, како открива ауторка, пре свега да се издвоји, сагледа и представи један специфичан историјски феномен који је обележио нашу модерну и савремену скулпторску сцену:

- Феномен великог броја изузетних жена вајара које су својим уметничким опусима дале значајан допринос уметности уопште, а чија се поједина врхунска остварења сврставају у сам врх не само наше него и светске скулптуре. Музеји као јавне установе које својим радом доприносе промовисању и развијању нивоа културе и појединца и друштва у целини, између осталог, својим деловањем и радом имају још једну незаобилазну димензију деловања - чување од заборава, на коју подсећа савремени музеолог Томислав Шола, истичући да је управо заборав најдрастичнија казна којом се осуђују људи, идеје и ствари. У том смислу, поред представљања скулпторских опуса чији је значај и допринос скулптури већ истакнут и приказан стручној и широј јавности, намера је била је да се отргну од заборава личности и скулпторски опуси жена вајара које су остале у сенци, међу којима је и Драгана Илић, којој је посвећена пета изложба овог циклуса. Поред "чувања" од заборава, истраживачки рад у припреми и реализацију овог типа студијске изложбе подразумева и вредносни суд који ће, надам се, допринети преиспитивању места и значаја таквих уметника на нашој уметничкој сцени, што је свакако незаобилазан сегмент деловања музеја у духу поштовања и примене савремених музеолошких стандарда. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације