ОВАЦИЈЕ ЗА "ШВАБИЦУ" У КАЗАЊУ: Представа бањалучког театра изведена пред хиљаду и по гледалаца у главном граду Татарстана

ПРЕДСТАВА "Швабица" Народног позоришта Републике Српске недавно је, две вечери за редом, пунила салу велелепног Татарског државног академског позоришта "Галиасгара Камал" у Казању.

фото Филип Љубојевић

Игри нашег ансамбла присуствовало је око хиљаду и по посетилаца, а НП РС је први страни театар који је наступио на њиховој сцени. Гостовање је, иначе, реализовано на највишем државном нивоу и представља почетак сарадње између две земље.

Тако су наши уметници "отворили сезону" у новој згради театра са именом Галиасгара Камала, познатог татарског писца и оснивача модерне драме, отвореној ове године на импресивних 57 хиљада квадратних метара.

- Представили смо се тамошњој публици са представом рађеној по тексту Лазе Лазаревића и у режији Душана Петровића, једном од шест премијера из прошлогодишње продукције - каже Љубиша Савановић, глумац и уметнички директор куће. - После успешног гостовања у Санкт Петербургу са "Госпођицом" прошле године, ових дана наступили смо у главном граду Татарстана. Презадовољни смо пријемом код публике која је глумце наградила бурним аплаузима. Ускоро ћемо имати прилику и да представу колега Луткарског театра из Казања видимо на фестивалу у Дјечјем позоришту РС у Бањалици, па се надам да ће се сарадња наставити и убудуће.

фото Ф.Љубојевић

Редитељу Душану Петровићу било је посебно задовољство да управо овај наслов постави на позоришну сцену, за шта је имао и један лични разлог:

- Када сам имао непуних дванаест година, крајем 1979, гледао сам представу "Швабица" Народног позоришта Сомбор, у драматизацији и режији Милоша Лазин. На мене је оставила толико снажан утисак да се чак и данас сећам појединих сцена - открио је Петровић. - Рад на овој представи за мене је нека врста повратка у прошлост и потрага за одговорима на питања која нисам разумео тада, а чини ми се ни касније, пролазећи кроз животне изазове. Зашто смо спремни сами себи натоварити на леђа терет одговорности и дужности према неким друштвеним конструктима (социјални статус, каријера, патриотизам) и због њих се одрећи личне среће, па чак и љубави? На ово питање не постоји јединствен и једноставан одговор. Наша представа је покушај да покренемо размишљање о овом проблему.

О гостовању у Казању и извођењу представе којој је присуствовао, Петровић каже:

- Театар "Камал" пространији је од било ког позоришта у Србији. Вероватно чак дупло већи од СНП, на пример. Сазидали су га за две године, са јапанским архитектом за спољни и турском архитектицом за унутрашњи дизајн театра. Четири сцене опремљене су најмодернијом, савременом техником. Од домаћина сам чуо да је за "Швабицу" владало велико интересовање. Организован је симултани превод, са блутут слушалицама. Публика је веома лепо реаговала и на крају нас испратила уз повике "браво".

Како каже, очигледно је да су бањалучку представу у Татарстану одлично разумели, будући да је гледалиште реаговало готово на истим местима као и домаћа публика:

- "Швабица" је Лазаревићева, много пута адаптирана, приповетка. Чувене су неке давне представе у Народном позоришту у Београду, Сомбору, Сарајеву, Нишу. Врло је податна за извођење, постоје и две екранизације. Наравно, свака је адаптација другачија, па и моја. И свако од нас налазио је неку своју причу унутар приповетке која нуди разне могућности.

фото Ф.Љубојевић

Занимљиво је да са бањалучким театром Петровић сарађује још од 2000. године, па је ово његова седма представа на сцени Народног позоришта РС:

- Већ се добро познајемо и веома лепо сарађујемо. Пре "Швабице" поставио сам "Злочин и казну" Достојевског, "Развојни пут Боре Шнајдера" Аце Поповића, Шекспировог "Ромеа и Јулију", Ковачевићев комад "Свети Георгије убива аждаху", "Чудо у Шаргану" Љубомира Симовића и "Тебанску кугу" Веце Лукића.

Ипак, у наступајући сезону не улази с новим пројектом јер је као професор посвећен ангажману на ФДУ:

- Рад са студентима тренутно ме највише окупира. Почео сам да се бавим педагогијом 1994. године, готово одмах после завршетка факултета. На одсеку режије прошао сам кроз сва звања: од асистента приправника до редовног професора.

Препоручујемо

Познати

0 0

ОТАЦ ГОРДАНА КИЧИЋА УМРО ПОСЛЕ ДУГЕ И ТЕШКЕ БОРБЕ: "Веома ми је тешко, задужио је Србију"

25. 08. 2025. у 18:34

Култура

0 4

НАША ЕПИКА ЈЕ МНОГО ВИШЕ ОД ВАПАЈА И ГНЕВА: Никола Завишић припрема "Косовски циклус" за Дан Народног позоришта Приштина

25. 08. 2025. у 15:10

Култура

0 0

ПРВИ ПУТ "ИГРА ИСТИНЕ": Прича о истини и привидима У Српском културном центру у Модричи

22. 08. 2025. у 12:55

Култура

0 1

ШКОЛА ФИЛМСКЕ МАГИЈЕ: У Грачаници, једанасти пут за редом, млади ће учити основе седме уметности

22. 08. 2025. у 11:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације