ОД ФОРМЕ ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИХ ДИЛЕМА: У Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, МСУБ представиће д

У ПРОГРАМУ посвећеном значајним ауторима домаће и регионалне сцене, у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, београдски Музеј савремене уметности представиће дела Драгана Јеленковића истакнутог савременог ствараоца, који деценијама истражује границе између слике, објеката и простора.

Фото Владимир Павић

Изложба названа "Аритмологија облика", чији је кустос Мирослав Карић, биће пред публиком од петка у 18 часова. Како истичу у МСУБ, Јеленковић припада генерацији уметника, која је током осамдесетих година 20. века мењала и проширивала скулптуру као медиј. Свој ауторски језик формирао је између београдске сцене, где се школовао и интензивно излагао, и војвођанске, где је кроз порекло био активно присутан и препознат као један од носилаца новог сензибилитета.

Избор радова за ову поставку направљен је из уметниковог вишедеценијског опуса, а поставку чине и радови из новије продукције, у којима се бавио истраживањем феномена редефинисања форме. Реч је о делима која се баве актуелним глобалним тренутком, новим начинима комуникације, односом према природи, диктатом обиља информација, превладавањем дигиталне слике.

- Већ у својим првим самосталним и групним наступима показао је посвећеност истраживању формалних и значењских могућности различитих материјала и њихових комбинација (теракота, дрво, бронза, метал, филц, платно) које користи за радове, односно, прецизније, опредмећене облике, чије мотивске референце налазимо у специфичном репертоару свакодневних предмета и профане иконографије - истиче у тексту који прати поставку Мирослав Карић. - Лежаљке, штрудле, хармонике - неки су од визуелних садржаја које Јеленковић доводи у стање нових појавности на граници препознавања, задржавајући у њиховим контурама или фрагментима окидаче сећања и менталних пројекција амбијената, атмосфере непосредног интимног окружења и унутрашњих простора њихових доживљаја.

Пре него што је уписао је Факултет ликовних уметности, где је магистрирао 1992. године, Јеленковић је завршио одсек за италијански језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. До сада је више од двадесет пута самостално излагао, бавио се и дизајном, био уредник галеријског програма, кустос, уметнички директор међународних пројеката и уредник издавачке делатности Културног центра Панчева. У сарадњи с професором Бранком Павићем основао је мултимедијалну "Радионицу 301" Архитектонског факултета, на коме је био професор до прошле године. Један је и од оснивача асоцијације "Отворена осећајност". Аутор је и уредник више књига, публикација и монографија о савременој уметности и добитник је бројних награда на југословенским и српским манифестацијама.

Међу радовима овог аутора, кустос постваке Мирослав Карић издваја оне настале експериментисањем са материјалима:

- Спектар употребљених материјала постаје разноврснији, укључујући конкретне - стакло, клирит, алуминијумску фолију - и ефемерне, попут смесе за бомбоне, светла, чак и мириса, док радови у финалној поставци добијају комплекснији облик, од site-specific интервенција до скулптуралних амбијената. Увођењем нових поступака, материјалних садржаја па и медија - укључујући дигиталну графику и видео - у уметничку праксу, Јеленковић је остварио суштински преокрет у концептуализовању релација између субјективног и објективног простора, померајући фокус са интроспективних анализа ка рефлексији окружења, чиме је проширио опсег тематских интересовања усмерених ка истраживању савремених цивилизацијских појава, психолошког стања данашњег појединца и знакова еколошке кризе - закључује историчар уметности. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације