КРОВ СЕ ПОПРАВЉА, А УЛУС ЧЕКА ПОМОЋ: Од јесени, Павиљон "Цвијета Зузорић" неће прокишњавати, а покренута и донаторска кампања

БУДЕ ли се све одвијало по плану, Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", ове јесени и зиме, после дужег времена неће - прокишњавати!

Фото Никола Снекдерија

 У финализацију је ушла поправка крова, и то од средстава која им је пре две године одобрило Министарство културе, која нису уторшена у тој календарској години, али су пренета на ову, па су почетком лета кренули радови.

- То је новац који нам је одобрен за текуће одржавање, тако да није реч ни о каквој реконструкцији, нити подразумева било какве промене на самом објекту - каже, за "Новости", Мирјана Одић, подпредсеница Управног одбора УЛУС, чије је седиште управо ово здање на Малом Калемегдану. - Све се ради у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Београда, као велико удружење имамо срећу да су неки од чланова и запослени у Заводу, што је додатна супервизија. Тако се и овај пројекат одвија и под будним оком наше колегинице Маје Ракочевић Цвијан, која му се баш посветила. А додатно постоји и надзор самог УЛУС.

Фото Никола Снекдерија

Како су први месеци 2025. обиловали падавинама, радови су започети тек у мају, иако су и извођачи били спремни, а на рачун УЛУС већ била пребачена средства Министарства културе, наставља саговорница:

- Стање у коме је био кров угрожавало је не само "Цвијету", као здање, већ и људе који овде раде, излажу, експонате на изложбама... У склопу тог текућег одржавања постоје припремљени планови и за обнову терасе и подрума. Цела тераса је у рушном стању, а подрум је значајан, јер служи за чување изузетно вредне збирке, "Фонд младих" који баштинимо, па мора да има каракеристике озбиљног уметничког депоа, без присуства влаге. Поседујемо комплетну докумантацију, јер је већ подношена на неке претходне конкурсе и намеравамо да то опет урадимо. Нећемо одустајати, јер је то важно.

Према речима Одићеве, УЛУС је дужан да се према том Фонду понаша као савестан чувар, као и према згради коју користе од 1947. године.

- Ми смо чувари Уметничког павиљона, не желимо да будемо власници зграде, већ да "Цвијета", као споменик културе и јавно добро буде на општу корист, а на УЛУС је да је користи и пази, док год постоји - објашњава саговорница. - Ако се размишља у контексту добре културне политике, за тако неопходну, комплетну реконструкцију "Цвијете Зузорић", не би онда требало да буде никаквих правних проблема. Посебно ако прихватамо јасно одређене параметре и вредности које желимо да сачувамо као културни идентитет. Могли бисмо да размишљамо капиталистички и да доказујемо да је павиљон наше власништво, али не желимо, јер овде није поента у имовини, већ за шта се она користи. Зграда је и подигнута наменски да служи за уметничке пројкте. Удружење ликовних уметника Србије не само да је користи безмало осамдесет година, већ је и од свог оснивања 1919. било иницијатор да се подигне такво здање.

Снага покрета грађана

Фото Никола Снекдерија

 

"ДРУШТВО пријатеља уметности 'Цвијета Зузорић'" основано је 1922. па се једна ренесансна песникиња нашла не случајно у Београду, у центру пажње - прича Одићева. - И сама је била меценар и имала хумани карактер, па су оснивачи друштва дајући му име по поетеси, хтели да пригрле те вредности. Ти фини грађани и уметници схватили су да је неопходно да један град који се шири мора да има такав простор намењен искључиво стваралаштву. УЛУС је био део снаге тог покрета, заједно са грађанима који су давали добровољне прилоге, као и са Браниславом Нушићем као министром, који је покренуо ту причу у држави. У време када је направљен, Уметнички павиљон је био попут неког мултимедијалног центра, где су се одржавале песничке, музичке вечери и наравно, излагачка делатнст, отпочета 1929. Јесењом изложбом, коју до данас чувамо. 

Још једна од традиција из минулих времна, на коју сада желе да подсете у УЛУС, као својевремено када се павиљон градио средствима чланова "Друштва љубитеља уметности 'Цвијета Зузорић'" је донаторство. Грађане су позвали да помогну удружењу, тако што би постали чланови Друштва љубитеља уметности.

- Ми као удружење, али и нама сличне институције и удружења у култури, посебно она која се баве повереним пословима за самосталне уметнике, налазимо се, не својом, него одговорниошћу државе, у тешкој финансијској ситуацији - тврди Одићева. - Ове године испалећено је чак 25 одсто мање новца за поверене послове, односно део плата за запослене и текуће трошкове. Таква ситуација за УЛУС, који има више од 2.000 чланова у целој Србији је изузетно лоша.

Када је у априлу, на изборној скупштини, УЛУС у коме је криза наступила оставком претходне управе, добио ново руководство, како сведочи саговорница, суочили су се са великим дуговањима, а само захваљујући великим напорима радне заједнице успели су да опстану.

- Удружење мора да се очува, после ћемо да га развијамо - уверава Одићева, која се прихватила позиције из дубоког убеђења да нешто може да се промени, упркос томе што "није добила препоруку лекара". - Иначе, ово је један УО који фино комуницира. Имамо различита мишљења, али их изговарамо. И не свађамо се. А системско решење за УЛУС, који постоји 107 година би могло да буде једноставно: да трошкови плата, као и оперативних и послова везаних за програме, буду покривени из државне касе. То није велика цифра, и око тога чак не би требало ни да се преговара. То је нормална ствар.

Како је то тренутно неизводљиво, а годину морају да прегурају, окренули су се заједници, затражили помоћ друштва и добрих људи.

- Како живимо у времену интернета, то добровољно финасирање пренели смо на једну интернет страницу и кампању назвали "2.000 са 2.000", са идејом да тренутно постоји две хиљаде филантропа, великодушних особа, који воле уметност и сматрају да у њу вреди улагати, да има смисла очувати и "Цвијету" и УЛУС. У "Друштву љубитеља уметности" желимо да окупимо људе који деле исте вредности у односу на уметност и културу, као и ми. Надамо се да ћемо на крају ове кампање створити један круг људи који ће бити спремни да донирају и у будућности.

Програме, како каже Одићева, тренутно реализују на "о-рук" и на ентузијазму, јер ни они, као ни друге институције, нису добили средства са конкурса:

- Наша радна заједница се, и пре избора новог руководства, пријавила на све конкурсе на којима иначе учествује удружење, али одговор од државе не стиже. Ти резултати конкурса требало је да буду објављени још у марту, тако да је вероватноћа да ћемо ту добити нешто, реално, веома мала. А Град је објавио конкурс, за који смо све припремили, али се од њега одустало. Ипак, Јесење изложбе ће бити - закључује Мирјана Одић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације