СВА РАСКОШ ОБРЕНОВИЋА У СЈАЈУ СВЕЋЊАКА: На аукцији у Немачкој, за Историјски музеј Србије, купљен драгоцен сребрни предмет са двора

НА АУКЦИЈИ куће Schloss Ahlden из Немачке јуче је откупљен сребрни свећњак са двора Обреновића, како би био враћен у Србију. Према речима министра културе Николе Селаковића, реч je о до сада највећем предмету од сребра који je припадао српском дворском мобилијару ове динатсије, а обогатиће збирку Историјског музеја Србије.

Фото Министарство културе

- Петокраки свећњак у Ампир стилу са скулптуром богиње победе Нике (Викторије) тежак je 8 килограма и 30 грма сребра, висок 78 центиметара и дело je чувеног бечког златара Антона Кола - поручио је министар културе. - На подножју свећњака налази се у сребру изливен грб Краљевине Србије. Настављамо да прикупљамо и откупљујемо српско културно благо расуто по свету и да га враћамо у отаџбину. У овом свећњаку, који након деценија лутања по свету враћамо кући, има много симболике и зато ме негов откуп чини посебно поносним.

Као Лот 47, на 194. Уметничкој аукцији ове куће, сребрни свећњак са двора краља Милана, достигао је цену од 28.000 евра. Овај предмет илуструје како је био богато уређен двор династије Обреновић, чије благо је, после Мајског преврата, дословно - расуто.

- Један део је уништен, односно покраден у самој ноћи преврата, док је остало распродато на аукцијама - објашњава за наш лист један од наших најбољих познавалца двора ове владарске куће, Дејан Вукелић, докторанд историје уметности, стручни саветкик Математичког института САНУ, при тиму за дигитализацију културне баштине. - Када је постао краљ, Милан Обреновић, који је био окренут тада напредним, европским токовима, направио је, за балканске прилике, и раскошан двор, јер је желео, посебно после крунисања 1882. да се држава репрезентативно представља.

Такво је било и здање новог двора који је подигао (садашња Скупштина града Београда), према пројекту Александра Бугарског, чија импресивна архитектура је, додаје саговорник, сачувана само на фотографијама, зато што је током историје претрпео разне девастације.

Фото Министарство културе

А о унтурашњој раскоши, можда најбоље говори податак да је, после Мајског преврата, затечени мобилијар у оквиру београдског дворског комплекса бројао више од 60.000 предмета! За њега била је задужена трочлана државна комисија, која је у току лета 1903. сачинила Инвентар Краљевих и Крунских добара, а постојала је још једна комисија која је требало да одвоји приватну, од династичке имовине Обреновића, додаје Вукелић, који је аутор рада "Аукцијски заборав: питања отуђене и експатриране заоставштине династије Обреновић" (Зборник Музеја примењене уметности).

- С тим процесом се није одуговлачило, јер су и нови краљ, Петар I Карађорђевић, и "завереничка" влада знали да би их то довело у још незавиднију позицију пред Европом, која је негодовала због начина на који су скончали последњи Обреновићи - наводи Вукелић. - Решењем Првостепеног суда за град Београд, приватнa имовина краљева Милана и Александра, уз коју су ишле обавезе измирења дугова према потражиоцима, предата је краљици Наталији. Наследивши огроман иметак, некадашња краљица дала се у добротворне акцијe. Нарочито издашан био је заветни дар манастиру Крушедолу, који због количине доспелих меморабилија поприма готово дворски штимунг. Известан број предмета краљицa је завештала пријатељима и приврженицима династије, а оне од историјског значаја за Србију, попут породичних портрета и збирке оружја, предала је, преко свог опуномоћеника, Боривоја - Боре Орешковића, Народном музеју, али је, из прагматичних разлога, тражила гаранције да их музеј неће продавати.

Kраљица Наталија, 1905. у бечком "Доротеуму", понудила је највећи део меморабилија Обреновића, на аукцију, која је по броју предмета, била до тада највећа одржана у овој кући. Годину дана пре тога, у лондонском "Кристију", сестре краљице Драге, продале су њен накит и одевне предмете.

- Заоставштина Обреновића разносила се по Европи још дуго након Лондона и Беча- подсећа саговорник. - Париска кућа "Отел Друо" је у најмање три наврата била поприште ове уносне трговине, а до застакљених постамената европских колекционара предмети Обреновића пристизали су и под сасвим другим околностима - ратним, понајвише.

Враћање у земљу луксузног сребрног свећњака Дејан Вукелић оцењује као важно, и додаје да је то у духу новог вредновања улоге и заслуга Обреновића у нашој историјској науци, али и друштву.

- Последњих година, томе су допринеле објективе и научно утемељене биографије кнеза Михаила и Краља Милана, чиме се боље разуме значај који је ова династија имала за нашу земљу- закључује саговоник. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације