ЗЛАТНА ЗБИРКА КРАЉА МИЛАНА: Шта се све налазило у уметничкој колекцији Обреновића, која је углавном продата на аукцијама у Бечу и Паризу

ДОКАЗ да прича о значајној уметничкој збирци коју је прикупљао краљ Милан Обреновић није само апокрифна, понекад се појави у понуди светских аукцијских кућа.

Краљ Милан са псом, детаљ слике непознатог страног аутора, око 1890. Фото Народни музеј Србије

Поред легенде која је прати, ова колекција, уништена, покрадена, али највећим делом распродата после пада династије Обреновић, постоји још само у фрагментима, сведочењима и мемоарима савременика, попут оних чувеног француског колекционара Амброаза Волара, који је лично познавао српског монарха.

- Волар је у својим сећањима оставио вредно сведочење о збирци краља Милана, у којој су се налазила дела водећих француских импресиониста - открива за "Новости" Дејан Вукелић, докторанд историје уметности, стручни саветник Математичког института САНУ, при тиму за дигитализацију културне баштине. - Француски колекционар истицао је Миланово познавање, како их је звао "напредних сликара", али је тврдио да је био еклектик. Односно, имао свој критеријум у бирању уметничких дела. Главни консултант при одабиру, ипак, био му је гроф Исак де Камондо. Али, и сам Милан имао је "оштро око", насупрот тврдњама после Мајског преврата, међу којима је била и она угледног Слободана Јовановића, да Обреновићи нису имали ни сликарског, ни музичког смисла. То је у најмању руку некоректно, а оповргли су то Божидар Николајевић, оснивач катедре са историју уметности Београдског универзитета, као и сликарка Бета Вукановић, која је лично имала прилику да на двору види део краљеве колекције.

Фото приватна архива

Прецизних података о обиму саме збирке нажалост нема, а главни извори за њено изучавање су каталози са аукција на којима су се продавала уметничка дела и предмети примењене уметности са краљевских дворова Обреновића.

- У циљу подстицања добротворних акција краљице Наталије, али и због њене потребе да се ослободи баласта трагедија из прошлости, прва велика аукција организована је у бечком "Доротеуму" 1905. године - објашњава саговорник, додајући да је њен каталог дигитализовала Хајлделбершка библиотека, док је један примерак каталогизован и у нашој Народној библиотеци. - Није то била највећа аукција само по квантитету меморабилија Обреновића, већ и по броју предмета који су до тог тренутка понуђени овој кући још од њеног оснивања 1707. На лицитацији су се нашле покретности из чак шеснаест одаја Старог конака и новог двора краља Милана, разврстане у 1.166 аукцијских партија.

Фото приватна архива

Међу предметима највеће процењене вредности издвајала су се дела примењене уметности, наглашава Вукелић и додаје:

- На врху листе издвајале су се две фламанске таписерије из доба Луја XIII, са представама ратничког и владарског сталежа. Њихова раскошна обрада, са широким бордурама флоралног декора, у којима се преплићу мотиви цвећа, воћа, животиња и картуша, била је типична за дезене с краја XVI и прве половине XVII века. Ексклузивитет су чинила и дела из ранга дипломатског дара. Од текстилних предмета, издвојио се свилени тепих из султанове приватне мануфактуре у Херекеу надомак Цариграда, дариван краљу Александру Обреновићу лета 1894. током његове посете престоници на Босфору.

Гроф од Такова и мелик

Фото приватна архива

 

У ИНОСТРАНСТВУ краљ Милан се представљао као гроф од Такова (што му је писало и на визиткартама), док је на Блискоисточној турнеји покушао да остане инкогнито, избегне медијску помпу.

- То му није успело - открива саговорник који је управо о овом путовању, у сарадњи са колегиницом Ивом Паштрнаковом Дејовом из Словачке, објавио заједнички рад, а тренутно је актуелна и изложба коју је приредио са Снежаном Цветковић из Музеја у Смедереву. - Сви су га звали "мелик Милан", што је на арапском "краљ Милан", или "Милан Сербистан". Указивали су му изузетне почасти. У Сирији му је приређен свечани банкет, а у његову част је изведена и позоришна представа у кући богатог Јеврејина Шамаје, где су му се захвали на изузетном положају који су имали Јевреји у Србији. Најзначајнији извор о томе шта се све дешавало у Малој Азији, од Ефеса, Јафе, Либана, Сирије, је његов ађутант и сапутник Михаило Рашић. Милан је у Дамаску препознао идеју луксуза коју је хтео да створи у српском двору. 

Док је од изузетно вредног порцелана, у каталогу "Доротеума" евидентирано 18 партија којима су обухваћени комади из чувене мануфактуре у Севру, а приближан број партија односио се на посуђе и украсне предмете из Мајсена, прве европске фабрике порцелана, наставља саговорник:

- У поређењу с делима примењене уметности, на тој аукцији се нашао релативно мали број ремек-дела ликовне уметности. Понуђено је 19 слика старих мајстора - између осталих и платно "Поклоњење пастира", приписано венецијанском маниристичком сликару Палми Млађем, као и четири женска портрета које потписује Натале Скјавоне. Знатно бројнија била су дела савремених уметника - укупно 58, претежно набављаних у Бечу и Паризу. Међу њима су се нашла и остварења немачког симболизма "Офелија" Габријела фон Макса и пастел "Грех" Франца фон Штука. Ипак, највишу процену достигла је "Италијанка" италијанског сликара аустријског порекла Еугена фон Бласа. Посебно место заузимало је и платно "Олуја код Амалфија", уље познатог руског сликара јерменског порекла Ивана Ајвазовског, једног од највећих мајстора маринских мотива, познатог по драматичним призорима отвореног мора. Из оновремене штампе дознајемо да су готово сви вреднији предмети отишли у иностранство. Уметничка дела и луксузну робу попут сребрнине, оријенталних ћилима и ваза, покуповали су махом колекционари из Енглеске и Румуније, а ситније ствари бечке породице. Тако се у поседу извесног професора др Ангелескуа из Букурешта нашло више предмета од сребра, две вазе са ликовима немачког царског пара купио је господин Левковић из Дебрецина...

Фото приватна архива

У дворској колекцији нису биле само вредне уметнине из западних земаља, већ и са Оријента, тврди саговорник. Недуго после абдикације 1889. године, Милан Обреновић отиснуо се на четворомесечну турнеју по Блиском истоку. Отишао је том приликом и на хаџилук у свету земљу.

- Поред тог духовног, боготражитељског дела, пут је био посвећен и његовој колекционарској активности - открива Вукелић. - За оријенталне рукотворине, интересовао се и раније, и о њима учио из колекција наслеђених од кнеза Милоша и кнеза Михаила. С друге стране, у 19. веку, многи помодни европски дворови су имали део који су називали турским, арапским, или персијским салоном. Једна таква просторија на српском двору настала је управо од предмета које је Милан откупио на овој турнеји. Звала се арапски салон, и налазила се у Старом конаку, здању које је било језгро дворског живота у Србији, у коме је живело четири владара из ове династије, а срушено је после 1903.

Арапски салон, са бајковитим зидним облогама које су представљале права ремек-дела такозване аџами уметности декорације, карактеристичне за простор Сирије, на аукцији у "Доротеуму" откупио је гроф Јан Франтишек Палфи за своју радну собу у једном од свој шест замкова - Бојник. Данас је, открива саговорник, у власништву Словачког народног музаја.

Од Ђорђа Крстића до Буковца

Фото Народни музеј Србије

 

ПОТПОРУ Милана и Наталије Обреновић уживали су и минхенски васпитаници - сликар Ђорђе Крстић и први академски школовани српски вајар Петар Убавкић. Убавкић се прославио по скулптури "Циганка" из 1885. године коју је од њега откупио двор, а данас се чува у Народном музеју Србије. У години проглашења Србије за краљевину, на позив српског двора дошао је Влахо Буковац како би потретисао краљицу Наталију. Резултат је импресиван краљичин портрет који је такође сачуван и део је сталне поставке Народног музеја Србије - објашњава саговорник. 

Након што је био приморан да напусти српски престо, први наш нововековни краљ (додуше, није био крунисан), чију улогу последњих година историјска наука превреднује и даје јој нови значај, углавном је боравио у Бечу и Паризу, где је и пре тога често и радо одлазио и као дечак се школовао у лицеју Луј ле Гран.

- Још из 1874. датира портрет Милана Обреновића, тада кнеза, рађен у атељеу чувеног париског фотографа и карикатуристе Феликса Надара, пред чијим је објективом позирао годину дана раније - прича Вукелић. - Надаров студио на Булевару Каписин 35 значајан је као одредиште прве независне изложбе француских импресиониста те исте 1874. године, али и као место на којем су "одбачени" сликари стекли једног од својих највећих поклоника у личности српског монарха.

Док је аукција у бечком "Доротеуму" могла да пружи увид у обим дела примењене уметности, дотле је, према мишљењу Вукелића, аукција у париској кући "Хотел Друо" 1906. представљала кључни наговештај ширег опуса импресиониста којим је располагао Милан Обреновић:

- Међу понуђеним партијама налазимо дела највећих представника овог стила - Едуара Манеа, Пола Сезана, Едгара Дегаа, Пола Гогена, Клода Монеа, Огиста Реноара, Алфреда Сислеја, као и Сузан Валадон. Поуздано знамо да је краљ Милан куповао и дела Анрија Тулуз-Лотрека, који није био само сликар и боем већ и потомак угледне грофовске породице из Тулуза. У једном писму упућеном својој баби, продатом пре неколико година на аукцији, Лотрек, између осталог, наводи да је продао две слике Милану од Србије, додајући да би на својим визиткартама могао да истакне титулу "сликара софијског двора", што би било утолико парадоксалније јер је Милан у међувремену абдицирао. Занимљиво је да је Лотрек у овој опасци очигледно побркао софијски и београдски двор.

Сви Обреновићи били су колекционари - кнез Милош је сакупљао минерале, кнез Михаило крстове, а у његовој заоставштини после убиства затекла се и збирка накита, па је та страст прешла и на краља Милана. Истовремено, наглашава саговорник, он је био свестан значаја уметничке патронаже:

- Чувено дело Паје Јовановића "Таковски устанак" поручио је управо краљ Милан Обреновић, иако је на овом делу радио током 1893-1894. године, у време владавине краља Александра Обреновића. Краљ Милан и краљица Наталија наручивали су дела и од Марка Мурата, као и уметничког пара Бете и Ристе Вукановића.

Према расположивим подацима, тврди Вукелић, у дворској галерији слика Урош Предић је био заступљен са неколико дела:

- То су слике са дечјом тематиком "Биће белаја" и "Мали библиофил", које су биле изложене 1889. на Светској изложби у Паризу, као и репрезентативан, релативно скоро откривен, портрет краљице Наталије из 1890, који је доспео у жижу јавности након што је представљен у конзулату Србије у Торонту. Према наводима самог сликара, овим делима губи се траг после Мајског преврата 1903. Посебну пажњу заслужује Стеван Стева Тодоровић, незванични дворски сликар. У богатом опусу профаног сликарства овог бечког и минхенског ђака значајно место заузимају портрети чланова династије Обреновић, што се може закључити на основу каталога дела који је уметник приложио у трима верзијама своје аутобиографије - закљујује Дејан Вукелић, који је уверен да је Миланова колекција, да је којим случајем остала цела и у земљи, данас сведочила о врхунској култури и познавању уметности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације