ПРВИ ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ ДВА МУЗЕЈА САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ, ИЗ БЕОГРАДА И ЛИОНА: Лични ставови у политичком пејзажу

КРОЗ око стотину радова - слика, скулптура, видео-инсталација - заједничка изложба београдског Музеја савремене уметности и Музеја савремене уметности у Лиону, прво је француској публици понудила осврт на шест деценија стваралаштва, током којих су савремени аутори постављали изазове друштву и чак предвиђали његове промене.

Фото Elsa BIyick

Под именом "Личне приче / Политичке реалности", ова прва институционална сарадња двеју кућа већ је постала интернационално видљива, као дијалог између колекција и у њима заступљених дела. Пред публиком macLYON биће до 4. јануара, а у Београд стиже на пролеће.

Кроз заједнички кустоски рад, на овај начин је отворен простор и за нова читања савремене уметности, али и међународну културну размену, која је иновативна. Специфичност изложбе је и то што истражује однос уметности и друштва. Али, нуди и личне приче, указује на ангажованост уметника, њихов утицај на заједницу својим уверењима. Поставка указује и на то како су кустоси и директори, у том контексту, обликовали институционалне колекције.

Фото Elsa BIyick

- Ова изложба показује како лично и друштвено или колективно нису одвојени светови, већ међусобно прожети слојеви стварности који обликују савремени уметнички израз - износи Маријана Коларић, директор МСУБ, и једна од четири аутора поставке. - Изложена уметничка дела крећу се од различитих медија као што су фотографија, видео, слике и скулптуре до просторних инсталација, од којих сваки нуди другачију перспективу, али сва она деле дубоко ангажовање како са личним искуствима, тако и са ширим друштвеним или политичким пејзажом у којем су настајала. Изложба на једном месту окљупља више генерација уметника и уметница од којих су неки добро познати на међународној сцени, попут Марине Абрамовић, Ед Руше, Бруса Њумана или Софи Кал, између осталих, и велики број оних који представљају гласове у успону чији радови проширују наше разумевање света.

Фото Elsa BIyick

У тиму је, из Београда, био још и Мирослав Карић, кустос у МСУБ, а од француских

историчара уметности - Исабел Бертолоти, директорка macLYON и Матје Леливр, руководилац збирки у macLYON. А осим светске мегазвезде Марине Абрамовић (у француској колекцији је рад настао из сарадње са Улајем), на изложби је из обе збирке заступљен и рад Јасмине Цибиц, док француски музеј представља праксу наше уметнице у интернационалном успону Марине Марковић. Из Београда, пут Лиона, кренули су радови, између осталих и Мрђанa Бајићa, Биљанe Ђурђевић, Сањe Ивековић, Жолтa Ковачa, Сањe Латиновић, Горанкe Матић, Сашe Марковићa Микробa, Ерe Миливојевићa, Михаелa Милуновићa, Нешe Париповићa, Томиславa Петернекa, Александрa Рафајловићa, Милицe Ружичић, Рашe Тодосијевићa, Милицe Томић, Аницe Вучетић, Катаринe Здјелар...

Колекцију macLYON представљају и дела Максвела Александра, Тери Алена, Рафаела Боканфуса, Софи Кале, Едија Дубиена, Луја Жама, Рандолфа Ламонијеа, Ридрига Матеуса, Гордона Мета- Кларка, Бруса Њумана, Дамира Радовића, Шифона Томаса, Пуаса Јеингвеија и многих других француских и интернационалних уметника. Радови и из Србије, из Француске, уклапају се и у други део наслова ова поставке - "Политичке реалности". Јер, на ову изложбу су и доспели да расветле улогу и одговорност установа, механизме јавног финансирања, као и утицај приватних и корпоративних донатора на покретање друштвених тема које се рефлектују кроз изложбе, аквизиције, наруџбине и начине презентације уметничких дела.

Фото Elsa BIyick

- Савремена уметничка сцена у Србији разнолика је и динамична - објашњава Мирослав Карић. - Деведесете године биле су посебно тежак период. Србија је била међународно изолована и суочена с дубоким унутрашњим кризама. Националистичка културна политика тадашње државе довела је савремену уметност, али и културни сектор у целини, у изразито неповољан положај. Ипак, уметност и култура деловали су као глас разума усред лудила, стварајући зону отпора у друштву сломљеног духа. После политичких промена с почетка двехиљадитих и пада режима Слободана Милошевића, уметничка сцена поново се отворила и почела да успоставља везе с међународним уметничким токовима. Ипак, и данас се суочава с низом изазова у настојању да осигура своје место унутар ширег културног контекста. Јавни и независни сектор, непрофитни простори, отварање приватних галерија и све присутнији приватни колекционари - што је нарочито дошло до изражаја у последњој деценији - представљају кључне актере у развоју уметничке сцене која је претрпела бројне тешкоће.

Међу највећим изазовима, према речима кустоса МСУБ, и даље су изостанак дугорочне културне политике и институционалне подршке савременој уметности, као и континуирани напори културних радника да унапреде своје професионалне и радне услове.

- Изложба у macLYОН омогућиће француској публици непосредан увид у уметничку продукцију из Србије - како историјску, тако и савремену - и представити пионирске напоре, потенцијал, стваралачку истрајност, иновативност и релевантност уметника из наше земље - закључује један од четрири кустоса поставке, чији ће каталог бити објављен током прве половине наредне године. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације