ДЕЛА настала на чувеној апатинској колонији "Меандер", која су стекла статус културног добра, др Драгана Мрђенов, в. д. директора Специјалне болнице за рехабилитацију Бања "Јунаковић", самовољно је решила да - уклони!
Најновије из рубрике
ДАРИВАЊЕ ЈЕ УВЕК ПОСЕБНА ЧАРОЛИЈА: Интервју - Весна Кнежевић, сликарка и професорка Факултета ликовних уметности
СТАЛНО треба делити љубав. У њој је смисао. То нам је свима насушна потреба - загрљај, пољубац. У њима је радост. У њима се забораве све боли прошлих времена. То нас све чини много срећнијим, упркос свим недаћама, ратовима...
08. 01. 2025. у 17:34
ДОДЕЛА НАГРАДЕ "НЕБОЈША ПОПОВИЋ": Уз уручење признања и филмски маратон
У САЛИ Културног центра Београда, у суботу 11. jануара, биће уручена награда „Небојша Поповић“, а истог дана у ДКЦ ће бити одржан маратон филмова по избору прошлогодишњег лауреата – проф.др Невене Даковић.
08. 01. 2025. у 12:40
ПРИЧА ЈЕ УВЕК ОТПОР ЗАБОРАВУ: Интервју - Сунчица Денић, књижевница
ВОДИЛА ме је идеја да се у књизи види страдање српског народа на Косову и Метохији. То страдање није увек отворено, уз силу; није само пуцање из аутоматског оружја или ракетно уништавање човека. Свесна сам да тема може бити тумачена као анахрона; историјски, политички и емотивно склона асинхронизацији. Поједини јунаци у роману сведоче да без Косова и Метохије не постоје, као што поједини новац од нужне продаје имања користе као могућност релаксације и хедонизма.
06. 01. 2025. у 12:28
ПРЕМИНУЛА ГОРАНКА МАТИЋ: Искуство у гужви последња изложба у музеју у Зрењанину
ГОРАНКА Матић рођена је 1949. године у Марибору, преминула је у Београду у 76-ој години.
05. 01. 2025. у 22:24
ПОЕЗИЈОМ РАЗГОНИМО ГУСТУ МАГЛУ СТВАРНОСТИ: Небојша Лапчевић, књижевник
ЧОВЕК је сопственик свега што зајми од неба! - ово каже Адам Дединац, композитор у пензији, главни јунак новог романа "Сејач" Небојше Лапчевића (1966), који се недавно појавио у издању "Агоре".
05. 01. 2025. у 06:45
Raša
18.07.2020. 08:21
Dve 'skulpture' sa slike ako cete iskreno 'umetnici', vredjaju i inteligneciju i pojam umetnosti. Cinjenica da su prinudno utrapljene tada poludrzavnoj ustanovi, a od drzavnih novaca, umesto da 'krase' neciji privatni prostor govori dovoljno o njihovoj umetnickoj i novcanoj vrednosti. Sramota sta se uvaljuje i naplacuje kao 'umetnost'. I da je besplatno ustupljeno samo moze da naruzi prostor. Jedan lep dud ce vise oplemeniti ambijent.