ЗАШТО ПРИВАТНЕ ЗБИРКЕ ПОСТАЈУ ЗНАЧАЈНЕ: Невиђено благо за које се никада до краја неће сазнати
СВЕ више се у нашој јавности обраћа пажња на приватне колекционаре, на колекционара као кустоса.

В.Н.
Невиђено благо крије се у приватним збиркама и никада се до краја неће сазнати шта од уметничких дела поседују појединци. Многи не желе да јавност информишу о свом поседу, али још је више оних који нису у могућности да прикажу предмет своје посвећености, трагове своје љубави. Сакупљање не само уметнина је заразно, ако се озбиљно схвати - после једног унесеног предмета у кућу, наставља се доживотно. Зато треба медије отворити за приче о колекцијама и колекционарима, који су често најзанимљивији људи у свету уметности, јер сваки има другачију повест и своје методе сакупљања. На немачком језику је објављена и књига о психологији колекционарства. Код нас се најчешће сакупљају књиге и слике.
Никола Богдановић, из угледне и старе грађанске породице у Сремској Митровици, почео је да се бави сакупљањем уметничких дела 1980. године. Ове године његова збирка слави четрдесет година постојања и доживела је озбиљно признање. Мањи део ње био је изложен на другом делу изложбе "Српско сликарство XX века", посвећеном периоду 1950-2000. године. Изложбу прати обимна књига Николе Кусовца о делима из приватних збирки на четири стотине педесет и шест страна, у којој је представљено шеснаест радова из колекције породице Богдановић. Збирка је у више наврата била обимније приказана у Новом Саду и Београду, броји око четири стотине дела, а у делатност сакупљања укључени су, осим оснивача збирке Николе, и супруга Иванка, ћерка Тијана и син Петар.
У дружењу са чувеним колекционаром Рајком Мамузићем, Богдановић је почео сакупљање, што му је омогућило да дође до капиталних дела српског модернизма. Највећи део збирке породице Богдановић чине слике, а у мањем обиму скулптуре и цртежи, међутим, сваки предмет је поред знатног обима колекције пажљиво одабран и има велику уметничку вредност. Реч је о остварењима малог, средњег и већег формата, а често су то радови међу најбољим у опусима српских модерниста, капитални по значају. Збирка је строго концепцијски заснована, слике и скулптуре су искључиво из периода високог модернизма, најспонтанијег и најбогатијег у нашој новијој уметности. Реч је о модерној и апстрактној уметности, без присуства Медиале, нове фигурације и фантастике било какве врсте (осим једне слике Милана Поповића), као и без међуратних и мајстора деветнаестог века. Такође у смислу целовитости, изостају радови крајње авангардних делатника, као и сва дела у којима је наглашено присутна нарација. Бирана са пажњом и љубављу, исто тако промишљено постављена у великој кући у центру Сремске Митровице, на зидовима висине четири метра, остварења из колекције породице Богдановић узор су како идејно и квалитативно треба формирати збирку српске и уже гледано војвођанске уметности.
Препоручујемо

МИНИСТАР ЂОРЂЕВИЋ: Повратак 166. стране Мирослављевог јеванђеља доказ братских односа
16. 07. 2020. у 20:45

ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА У НДХ Министарство: "Дјеца Козаре" заслужено подржана од ФЦС
21. 07. 2020. у 15:21

“ХАРТЕФАКТ” ТРАЖИ НАЈБОЉИ: Девети Конкурс за најбољи савремени ангажовани драмски текст
20. 07. 2020. у 14:27

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (0)