ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Угрожена баштина
У НЕДАВНОМ разговору, пожалио ми се концептуалиста Раша Тодосијевић да је стање у нашој култури лоше.

Високи Дечани / Фото Танјуг
На мој предлог да пишем о овој теми, обесхрабрен, сугерисао ми је да објавим чланак о "нечему лепом", као на пример лептирима и цвећу. Али, већ при првом покушају да пишем о овој теми, суочио сам се са подацима о драматичном нестајању бројних врста лептира и угрожености оних најлепших. Без обзира на то што је саградио највеличанственији ботанички врт на свету, Сингапур је због дефорестације изгубио више од 50 процената врста лептира. У веома блиској будућности, свет ће се суочити са нестанком ове и великог броја других врста инсеката, веома битних за човеков опстанак. Исто је и са споменицима културе.
Упркос пресуди судова тзв. Косова али и притисака дипломатских представника у Приштини, настављени су радови на изградњи магистралног пута са Косова према Црној Гори који треба да прође на само 40 метара од Високих Дечана, манастирског комплекса уписаног на Листу светске културне баштине Унеска. Уколико се изгради овај ауто-пут, биће то светски преседан. Изненађује изостанак реакције Унеска, најзначајније организације за заштиту споменика културе, али и држава спонзора Косова, у спречавању урушавања наше културно-историјске и светске баштине. Али, како се сами односимо према националним културним добрима?
Деценијама траје рушење заштићених историјски вредних зграда - важних доказа културе у нашим градовима. У Београду, рушењу заштићене палате Пере Велимировића у Ресавској 25, ремек-дела архитекте Јована Илкића, чак је претходио интерни конкурс за план нове зграде, на којем је победио предлог академика САНУ! Друга, градска кућа Константина Јовановића у Карађорђевој 7 већ два пута је запаљена у намери будућег рушења. Листа уништених историјских кућа - споменика културе је дугачка, а на њој су: Кућа Жујовић у Карађорђевој 29 из 1828, у Дубровачкој 54 из средине 19. века, кућа на углу Скендербегове 4 и Дубровачке из средине 19. века, зграда у Париској 5 из половине претпрошлог века, Абаџијска чаршија у Краљице Наталије 8-12 из 1840-их, у Цинцар Јанковој 3 из 1880-их, у Француској 17 из 1880-их, кућа Константина Јовановића у Косовској 30 с краја 19. века, у Високог Стевана 21 са почетка 20. века, кућа Јоце Нотароша на Обилићевом венцу 15 из 1903, куће у Јелене Ћетковић 2 и 9 из 1904, кућа Миливоја Јовановића у Делиградској 11 из 1904, кућа трговца Обрадовића у Хиландарској 15, кућа Николе Виторовића из 1911. и многе друге.
Ипак, постоје и тренуци када су свесни грађани "узели ствар у своје руке". Станари из Улице Томаша Јежа побунили су се због покушаја да се део заштићеног парка који користе претвори у градилиште. Одлучни да не попусте, успели су да изласком на улицу спрече градњу и сачувају парк. Да ли је улица једини преостали модел спасавања културе у Србији?
Препоручујемо

РАМОСАЈ ТВРДИ ДА НЕ УТИЧУ НА МАНАСТИР: Настављени радови код Високих Дечана
18. 08. 2020. у 12:46

ИГУМАН САВА О ПУТУ КА ПЛАВУ: Решење је обилазница око манастира Високи Дечани
17. 08. 2020. у 14:34

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)