КЊИЖЕВНА КРИТИКА : Књига континуитета

Никола Маловић, "Галеб који се смеје", "Књига комерц"

Foto: Printskrin

Књига српског писца Николе Маловића "Галеб који се смеје", иако се најчешће одређује као алегоријски роман, заправо је енциклопедијског карактера. Да би се допрло до свих његових слојева и универзалности која на високоуметнички начин заокупља читаоце свих генерација - потребно је истражити баш ту његову особину.

"Галеб који се смеје" је књига континуитета. Такве књиге данас веома ретко срећемо у актуелној књижевној продукцији зато што већина има одлике времена у којем настаје - па удовољава укусу публике која нема изграђену читалачку културу, већина се одликује политичком коректношћу, површношћу. Ову књигу одликује све супротно од тога. Она подразумева захтевног, радозналог и посвећеног читаоца различитих генерација, који је отвореног ума, попут оних који бирају књиге из култне херцегновске књижаре "Со", која је такође нашла место у овом роману, а у којој се, по идеји писца Николе Маловића, који је такође лик из овог романа, оне објављују, а потом на јединствен начин достављају.

Ова књига, за коју се у поднаслову каже да је и за децу и за одрасле, заправо је за оне који читају "Малу сирену", који су с разлогом задивљени биографијом галеба Симона, главног јунака овог романа, који ће "Галеба који се смеје" разумети и као књигу о пријатељству (галебова Симона и Спиридона или пак о пријатељству галеба и човека - Симона и писца), или пак књигу о злу и мржњи (црнокљуног галеба Бруна према другим галебовима који у миру живе на Мамули), или као породични роман (у коме родитељи личним примером уче децу најзначајнијим људским, моралним вредностима), или пак као историјски - који садржи кључне чињенице о настанку градова Котор и Херцег Нови, историјат бокељских цркава, копнених и острвских утврђења, најважнијих образовних и културних установа. Овај роман може се читати и као специфичан путопис који нас упознаје са изузетним местима најлепшег залива на свету, који бруси читалачки укус, спрема читаоца за читање "Историје бокељског поморства" Предрага В. Ковачевића или пак књиге о Зетској епископији коју је пре 800 година основао Свети Сава.

"Галеб који се смеје" истовремено је и особена врста речника и књига о значају језика у ком су приступачна значења термина и данас живих у језику Бокеља, а који сведоче о кретањима народа и њиховом мешању кроз историју овог залива.

Уважавајући њен алегоријски слој разумећемо да је то и књига о различитим заблудама - од оне да се добро може јести, а не ловити, да је дозвољено издати ближње заради пуног стомака, али и о заблудама у вези с језиком које лоше утичу на јединство народа - и галебова:

- Како то може бити да један галеб не разумије другога? - питао је мајку галеб Симон.

- Живимо у временима када и исте птице не морају исто да мисле. Желе птице понекад да се угледају на људе.

- Је ли то добро?

- По јединство галебова сигурно није.

"Галеб који се смеје" је књига о љубави и слободи. Писцу чији јунак галеба назива "сине", писцу у чијој се књизи галеб своме породу обраћа са "душо мала пругастоплава", писцу чији галебови сагледавају свет и са висина нама недостижних и са нулте надморске тачке, с које сведоче о прожимању, али и неразумевању светова, треба веровати.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације