КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О ономе што се не сме издати - Милан Ружић, "Народ за издавање", "Службени гласник"
Трећу по реду књигу писца и колумнисте Милана Ружића чине лирски записи. Они су по много чему специфични. Једна од специфичности јесте чињеница да су лирски упркос томе што њихову тематску основу најчешће чине појаве - дијагнозе - српског савременог друштва, али и традиционалне српске особине које нису за похвалу - као што су поделе, самопорицање и заборав.
Фото: Приватна архива
У тим записима опомињемо се чињенице да су данас у књижевном, културном и друштвеном животу најпризнатији они који би суштински у свим поменутим областима требало да буду талог. Да су то они који се одричу своје традиције и идентитета - интересно, они који у складу с тим без устезања оспоравају тековине културних посленика чије дело чини стубове српског културног обрасца који управо због таквих "критичара" и увек сложених геополитичких чињеница на Балкану, и не може имати континуитет.
Насупрот њима, у појединим записима је реч и о онима који би требало да чине данашњу српску елиту, али за које у друштву нелогичности и декаденције нема места и који због немогућности да себи и ближњима обезбеде пристојну егзистенцију у рођеној и вољеној земљи, из ње одлазе.
Отуда разумемо да су записи Милана Ружића и извесни палимпсести. Он пише, али са свешћу о својим прецима и претходницима и с поштовањем према њима на свој начин продубљује тематику доминантну у делима Душана Ковачевића (20 српских подела (Срба на Србе), Душана Радовића (афоризми и записи чије су теме љубав и хуманизам, али и критика друштва), Алексе Шантића када је у питању чиста љубав према домовини, Петра Петровића Његоша када су у питању чојство, јунаштво и слободарство као есенција српског бића, Меше Селимовића када је у питању писање као једини могући начин егзистенције итд.
На том трагу Милан Ружић пише о свему што воли (свој народ, своју земљу, ближње), али и о свему што га боли - о стремљењима интелектуалне "елите" на позицијама - одрођене од народа и његовог бића, о тековинама таквих предузимања, о очигледној урушености - како породице као основне друштвене ћелије, тако и друштва, књижевности и културе.
Да ова књига, која не може код читаоца узроковати добро расположење, с разлогом, као ни било шта када читалац свој поглед с ње усмери око себе, ипак садржи и наду, уочљива је у чињеници да се Милан Ружић залаже за православље, да о њему има завидна знања, некарактеристична за младе у Србији данас, и не само за младе, да из срца промовише све тековине хришћанства, да има истинско, дубоко поштовање према монасима.
О значају православља - које би требало да је есенција српског постојања и свакодневног живота - закључујемо особито из једног, имплицитног апела који је приповедачу особито важан, а у ком се каже да су монаси данас једина браћа међу којом нема подела.
Специфичност ове књиге знаковитог наслова који, као и записи, садржи и иронију, јесу приповедачки поступак и језик. Милан Ружић пише некарактеристично у односу на своју генерацију која живи брзо, пише брзо, која стреми модерности, експерименту и садашњим западњачким вредностима, која настоји да се што боље снађе у свему што либерални капитализам доноси.
За све то Милан Ружић уопште није заинтересован. Он, у складу са својим духовним и другим начелима која су традиционална, која су оно највредније што се може наследити од предака, из народне традиције, некада чак и архаизовано, записује чињенице свога времена и размишљања о њима - о ономе што сада - нажалост - јесте, као и о ономе што је било и што ће бити. Стиче се утисак да такав приповедачки поступак, стил и језик писац бира намерно како би показао блискост са свим што је њему важно, што би требало бити важно и нама.
Препоручујемо
"НАРОД ЗА ИЗДАВАЊЕ": Друго издање књиге младог писца и колумнисте "Искре" Милана Ружића
04. 08. 2020. у 11:18 >> 11:27
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Страшна знања, Анђелко Анушић, "Легенда о в(ј)етром вијанима", УКРС
08. 09. 2020. у 18:00
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
НАЈНАСЕЉЕНИЈЕ ОСТРВО НА СВЕТУ: Мање од фудбалског терена - 1.000 људи - имају јавну кућу, апотеку, кафић (ВИДЕ)
МИГИНГО је једно од најнасељенијих острва на свету, иако се простире на свега 2.000 квадратних метара, усред афричког Викторијиног језера. На том сићушном простору данас живи око 1.000 људи.
19. 12. 2025. у 09:54
ГОДИНАМА ЋУТАО: Сејо открио шта су му Саша и Брена урадили у Гранду
КРЕАТИВНИ директор "Гранда", Саша Поповић, напустио нас је 1. марта ове године, а на вечни починак испраћен је 6. марта, на Бежанијском гробљу у Београду.
19. 12. 2025. у 11:57
ЈЕДАН ОД "ОТПИСАНИХ": Српски глумац нестао, објавили његову смрт - пар година касније, појавила се мистериозна фотографија (ФОТО)
ВЛАДАН Холец 1974. године појавио се на малим екранима у култној серији као Миле и одушевио.
19. 12. 2025. у 07:28
После скандала са Тошићем и ЈК, добила дијамантски ВЕРЕНИЧКИ прстен - ТРУДНА је и УДАЈЕ се (ФОТО)
ДА ЈЕ новембар донео највише радости у њеном животу и сама певачица је потврдила објавивши на Инстаграму фотографију руке на којој је дијамантски прстен.
18. 12. 2025. у 18:23 >> 18:35
Папа отпустио кардинала који је Чарлија Кирка звао "модерним светим Павлом"
ПАПА Лав је сменио кардинала Тимотија Долана са места поглавара Католичке цркве у Њујорку, објавио је Ватикан.
18. 12. 2025. у 22:21
СРБИЈА У ЦРВЕНОМ: Међу "тежима" - објављена карта Европе која је изазвала расправе
ПОСЕБНУ пажњу привукле су државе обојене црном бојом, међу којима се истичу Финска, Естонија и Мађарска.
19. 12. 2025. у 08:40
ШТА СЕ ОВО ДЕШАВА У БРИСЕЛУ? ЕУ убеђује Белгију да прихвати план који би разбеснео Русију, воде се разговори ван главне сале самита
ЕВРОПСКА комисија и Белгија тренутно воде интензивне разговоре ван главне сале самита како би усагласиле најосетљивије делове плана Европске уније за коришћење 210 милијарди евра замрзнуте руске имовине у корист Украјине, рекло је за Политико пет дипломата и званичника ЕУ упознатих са током преговора.
18. 12. 2025. у 16:38
"СРБЕ СУ РАСТРГЛИ, РАСТРГЛИ СУ ЈЕДАН НАРОД" Путин жестоко ударио по Европи: Тамо нема цивилизације, само деградације!
ИСПОСТАВИЛО се да на Западу нема никакве цивилизације, већ само континуирана деградација, изјавио је председник Русије Владимир Путин на проширеном колегијуму Министарства одбране Русије.
17. 12. 2025. у 13:13
ВИДИТЕ СНИМАК - ШУТИРАЈУ ГА: Вујадин Савић нападнут у Београду - усред тржног центра (ВИДЕО)
БИВШИ фудбалер Црвене звезде наводно је нападнут у једном тржном центру у Београду.
18. 12. 2025. у 22:08
Најновије из рубрике
ЗОРАН ПАЈИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Љубав је сигуран ослонац у свету пуном изазова, а Константин је између разума и осећања (ФОТО)
ПОПУЛАРНИ глумац Зоран Пајић, препознатљиво ТВ лице своје генерације, улази у нову телевизијску сезону са улогом која спаја хумор, емоцију и породичну драму.
19. 12. 2025. у 12:05
ПРОФЕСОР ДР ДРАГАН ПАВЛОВИЋ: Иглу за анестезију заменио оловком
УДРУЖЕЊЕ лекара - писаца "Видар" недавно је именовало новог председника. Част да обавља ту функцију припала је Драгану Павловићу, професору и анестезиологу у пензији, који у шали каже да је иглу за анестезију заменио оловком.
16. 12. 2025. у 14:40
42. НУШИЋЕВИ ДАНИ У СМЕДЕРЕВУ: Нушићева награда за животно дело Тањи Бошковић
Добитница Нушићеве награде за живот дело глумцу-комичару је драмска уметница Тања Бошковић. Награда ће јој бити додељена вечерас, на завршној вечери 42. Нушићевих дана у Смедереву.
16. 12. 2025. у 10:09
ИВАНА МИЛЕНКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Судбина отвара врата, али избори говоре ко смо, а неки снови траже тишину да би порасли (ФОТО)
ТАЛЕНТОВАНА водитељка и уредница Ивана Миленковић, препознатљива својој професионалности и стилу, данас стоји на месту где спаја знање из архитектуре, вишегодишње телевизијско искуство и дубоко разумевање људи.
12. 12. 2025. у 12:15
ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“
У Културном центру Војводине „Милош Црњански“ у Новом Саду ( Улица Војводе Путника 2), у понедељак, 15. децембра у 15 часова, биће одржана пета по реду овогодишња трибина из циклуса „Дневник о Црњанском“, на којој ће учествовати проф. др Наташа Половина са Филозофског факултета из Новог Сада и др Настасја Писарев, уредница и модераторка програма.
11. 12. 2025. у 12:38
Коментари (0)