КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Над понором, Крстивоје Илић - "Косовске елегије"

Слађана Илић

29. 09. 2020. у 17:26

И најновија збирка песама Крстивоја Илића на његовом је константном поетичком и етичком трагу. Он се бави најзначајнијим чињеницама и питањима српске историје и опстанка српског народа на сопственој земљи.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Над понором, Крстивоје Илић - Косовске елегије

Фото: Приватна архива

Доминантан тон збирке, која није само о прошлости, наговештава сам наслов збирке - Косовске елегије - као и пролошка песма Јесен на Косову 1389.

Та песма у себи садржи есенцију српске егзистенције и судбине. Њу не симболизују само јунаци изгинули у Косовском боју 1389. године и они који припадају легенди. Ње су, због константности српског страдања на сопственој земљи, свесна и митска бића. Јер су та страдања, због размера, невероватности и константности, ушла у мит - познат чак и српским непријатељима, онима који негирају и косовски мит, и целокупну српску историју, и чињеницу да је Косово српска колевка и српска земља.

Тако се стиче утисак да виле - посестриме над Голеш планином - и у овом, савременом часу наричу:

"Гле, несрећно племе Немањино/већ полако одлази у причу"!

Уколико бисмо начас изашли из оквира књижевног тумачења, али не и из оквира културе, могли бисмо, на основу садашњег стања ствари, не као песимисти или фаталисти, већ служећи се реалистичном методом, констатовати да би ова песма, мада пролошка, истовремено могла бити и епилошка, или би епилошко могло бити бар нарицање вила - из много разлога који не зависе само од наших непријатеља, већ и од нас самих. Но, вратимо се књижевном тумачењу.

На основу песме која јесте заиста епилошка, а чији је наслов "Исповест", у којој се лирски субјект јавља из тмине и старе и нове историје јер је, како се у песми каже: време, звезда наопака која диже нове зидине од мрака!/Иза којих говор ишчезава,/вену речи у корену трава!, закључујемо да једина могућност, тј. једина нада, за опстанак српског народа на сопственој земљи, остаје у молитви. Дакле, у времену које је обезбожено до те мере да реч више нема значаја, иако без ње нема ничега (особито нема никаквог почетка) - као једина могућност - која је последња - уместо да буде прва - јесте и обраћање и враћање Богу.

Од нарицања вила над судбином Срба који полако одлазе у причу до њиховог обраћања и враћања Богу, ову збирку су, како је уочио писац њеног поговора Јован Пејчић, испунили следећи чиниоци:

"национално предање и мит, елементи историчности и ониризма, мистика укрштених светова (горњег/небеског, земаљскога/овдашњег/ и доњег/оностраног), епско-лирска визија свеопштега људскога живота, религиозна озарења, коначно језик и облици стихова и строфа..."

Два циклуса збирке "Елегије" и "Царске молитве" који се налазе између пролошке и епилошке песме такође су исповести из понора. Оне садрже сећања на стару - далеку славу, на царске круне и позлаћена жезла, али и на песме које говоре о српској судбини кроз векове, кроз апострофирање значајних личности српске културе и књижевности који су као сви ми, а ипак и више од нас, и својим рођењем, делом, страдањем или пак страдањем својих ближњих у погромима у 20. веку, повезани са Косовом и Метохијом - Даринке Јеврић, Моша Одаловића.

Поред песама посвећених њима, збирка садржи песме које сведоче о томе да су стрепње, бриге, патње и жеље савремених страдалника и њихових ближњих исте као и оних који припадају часној и страшној прошлости и предању. Тако се стари Југ Богдан моли Богу за своју децу, као што то и данас чине родитељи на Косову и Метохији, док се љуба Дамњанова моли да јој душа остане с његовом заувек везана успоменама из минулог доба, као што се данас такође моле српске косовске удовице.

Лирски субјект спомињући косовске топониме и хидрониме, тако стварајући специфичну, врло значајну мапу, намењену потомцима, подсећа на српску славу и страдање - ту су Призренска тужбалица, Дечански епитаф, Молитве за хумке Ораховца, Велика Хоча, Зубин Поток, Самодрежа, Бистрица.

Лирски се сусрећући са световном и духовном српском историјом и обездуховљеном стварношћу, својски радећи на култури памћења и развијању свести о идентитету, песник Крстивоје Илић чини шта може - да се победи понор. На нама је да га, не само читајући његову поезију, у свему подржимо, да бисмо опстали.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДАЊУ САМ МЕДИЦИНСКА СЕСТРА, НОЋУ СТРИПТИЗЕТА: Мушкарци ме се превише плаше, сама сам последњих седам година (ФОТО)

ДАЊУ САМ МЕДИЦИНСКА СЕСТРА, НОЋУ СТРИПТИЗЕТА: "Мушкарци ме се превише плаше, сама сам последњих седам година" (ФОТО)

ЖЕНА по имену Хејли Хупер открила је да јој самопоуздање „уништава“ љубавни живот јер мушкарци сматрају да је „превише застрашујућа“.

23. 05. 2025. у 18:06

ОД ТУГЕ ПОСЛЕ СМРТИ МУЖА ДОБИЛА САМ РАК Тешка судбина наше истакнуте глумице

"ОД ТУГЕ ПОСЛЕ СМРТИ МУЖА ДОБИЛА САМ РАК" Тешка судбина наше истакнуте глумице

ЂУРЂИЈА Цветић, истакнута српска глумица, суочила се с тешким животним ударцима који су оставили дубоке трагове. Упркос свему, задржала је достојанство и снагу, због чега су је многи сматрали хероином српске глумачке сцене.

25. 05. 2025. у 13:31

Коментари (0)

РУСИЈА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Украјина суспендовала свог спортисту јер слуша руску музику, а онда је урадила и - ОВО!