КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Рашчињеност света
Стана Динић Скочајић, "И нека ми после неко каже", Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, 2018.
Основни мотив у збирци прича Стане Динић Скочајић "И нека ми после неко каже" јесте рашчињеност - света, времена, друштва, породице, људи и културе.
Хронотоп књиге јесте савремени тренутак у Нишу - граду са чијим се духом, али и духовима, темпераментом становника, њиховим навикама, погледом на свет и језиком који даје изузетан колорит и живост приповеданом, упознајемо у свим прозним књигама ове списатељице.
Ипак, у њеној књижевности, па и у овој књизи, никако није реч тек о локалним причама. Њихову универзалност чини све што проистиче из већ поменуте рашчињености. Отуда је у њој много личних, проживљених прича - чији су јунаци људи маргине (остали без посла због урушавања Електронске индустрије, културних и образовних институција, издаваштва), као и оних који су маргиналци постали за време и након деведесетих година 20. века - због ратова, као изгнаници. Насупрот њима, ту су и јунаци који су постали елита захваљујући партијским књижицама. Код њих су, дакле, власт и моћ, они смело одлучују о свему о чему не знају ништа.
Осим њих, ту су и усамљене жене - које спрам актуелног света и својих моралних узуса - оживљавају прошлост и своде своје животне скорове - констатујући да јесу на губитку, али да ипак не би ништа могле да имају са светом - оваквим какав је данас.
Значајна тема ове књиге јесу и породични односи, а често и имплицитан, али веома значајан, уплив идеологије и политике у њих. Тако по начелима социјализма у ком су били повлашћени партизани, па војна лица, отац васпитава сина који се ретроспективно, са иронијским одмаком и горким хумором, присећа свога детињства и ноћних кошмара због прича о Немцима и партизанима, док се ћерка присећа мајке партизанке која у миру листа новине док њен муж, такође партизан, репресира ћерку која не жели сваког јутра да једе пекмез и хлеб. Због политике се распадају и мешовити бракови из којих се жене враћају у родитељске куће у којима не бивају прихваћене у којима опет отац - зато што је кућа баш његова - једини има право да размешта намештај.
У тим - породичним - причама изузетно је значајна позиција жене. Уколико се она објективно сагледа, разумећемо да 21. век није донео ништа особито ново. Жене су и даље организаторке и прегаоци породичног живота, углавном у служби - свима осим себи. Иако бисмо са психолошког становишта могли говорити о томе да је то њен избор, морали бисмо запазити да насупрот томе стоји још једна значајна чињеница - бар у причама ове списатељице - да и данашњи свет припада мушкарцима - иако нису животно функционални.
Међу њима је много едиповаца, умишљених, самозабављених и самозаљубљених, из њихове перспективе жена тек обавља функцију, па их њен емотивни свет и потребе не занимају. Отуда код њих одсуство ероса и у примарном смислу. У причама Стане Динић Скочајић мушкарци превише причају, мада то не примећују, док жене превише слушају - и нечему се надају.
Осим прича чија је основа реалистична, неколике приче садрже и разнолике зачудности и елементе фантастике. У њима се јунаци срећу и разговарају са умрлима који су привиђења или се пак јављају у просторима сна. Такви сусрети са ближњима проистичу најпре из преиспитивања сложених односа или пак из недостајања и потребе за топлином, али има и оних који се одвијају у готској атмосфери, на хтонским местима.
Ова књига, која је носилац награде "Славиша Николин Живковић", о којој у јавности није било особито речи, ваљда баш због рашчињавања свега важног и вредног, заснива се на великом поверењу у књижевност и њену моћ. За жену ствараоца чија су сва чула отворена, која воли живот и када је леп и када то није, све може бити прича. Добра прича. Зато она и вели:
"И нека ми после неко каже да је књижевност немоћна. Одмах ћу му испричати причу."
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)