КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Треба ли нам последњи мушкарац?
Иницијална идеја уобличена у дистопијском роману Мухарема Баздуља ефектног, провокативног наслова - "Последњи мушкарац" - јесте замишљен свет у коме су, из неког разлога, престала да се рађају мушка деца.
С обзиром на то да је приповедач одлучио да нам представи такав свет, логично је што га је ситуирао у будућност - у 2027. годину. Приповедање је заправо ретроспективно и омеђено је 2020. годином.
Роман се састоји из два приповедна тока.
Први је лична прича педесетогодишње докторке Адамовић - гинеколога - која живи и ради у Бечу, а која се ту затекла одлазећи из ратом захваћеног Сарајева 1994. године. Тај ток заснива се на њеним сећањима, али и на њеном учешћу у реализацији једног великог чуда о којем у дистопијском свету она са озбиљним разлогом све време ћути.
Други приповедачки ток прати дешавања у том замишљеном свету, особито она на која нужно утиче драматична чињеница - да се већ седам година не рађају дечаци. Тако у оквиру њега сазнајемо шта се дешава на америчким изборима, какве се асоцијације у свету формирају у функцији заштите мушкараца и промоције њиховог хедонизма, каква је бројност чланова тих организација у различитим деловима света, какви су манифести тих организација и сл. Тај приповедни ток карактеристичан је по различитим комичним поступцима - од ироније и пародије готово до гротеске.
У првом току, највише у оном делу који се односи на јунакињина сећања, уочавамо извесну југоносталгију. Из перспективе данашњице, а да нема конкретну књижевну функцију, да има идеолошку, што је у романима који се код нас пишу најчешће случај, а што је појединим "књижевним" жиријима баш по вољи - она би била депласирана и, наравно, лоше би утицала на квалитет романа, но, разумемо да је функција југоносталгије овде да дочара заправо једини - веома кратак - период јунакињине безбрижности - њену рану младост. Она се сећа омиљених југословенских рок група и извођача из тог периода - "Плавог оркестра", "Црвене јабуке", Мерлина, Бориса Новковића и сл. Са сличним сентиментом коментарисана је и специфичност хумора са тих простора која, по мишљењу приповедача, није разумљива ван њих, са чим се не слажемо.
У другом току налазимо многобројна, веома вешта, поигравања, која су у вези са значајним филозофским преокупацијама, што у прошлости, што у представљеној дистопији. Отуда се одређени коментари додељују Славоју Жижеку и другим филозофима, али и неким новинарима из региона и сл. У том току приповедања налазимо низ занимљивих опсервација о животу и смрти, о стваралаштву, о значајним уметницима, на пример, о Дејвиду Боувију, Нику Кејву и другима.
На основу оба приповедачка тока - која се смењују (први је реализован у непарним поглављима, а други у парним) уједначеног темпа и занимљива - говоре истовремено и о списатељском умећу и о ерудицији Мухарема Баздуља.
Занимљивости овог романа доприносе и сведенија или пак детаљнија портретисања различитих градова - од Сарајева, особито Беча, до Барселоне.
Овом приликом истакли бисмо још нешто на шта досадашњи тумачи овог романа нису обратили пажњу - то је приповедачев став о женама. О њему би се могло размишљати на основу дела у целини, али то, као да откривамо са одломком који је изабран за мото. Реч је о Уелбековом роману "Елементарне честице". Можда смо избором мало и зачуђени - позитивно. Па да тим сегментом и завршимо:
Свет сачињен од све самих жена био би, у сваком погледу, бескрајно надмоћан у односу на овај; спорије би се развијао, али би тај развој био правилан, без оног један корак унапред, два уназад, без назадовања и стремљења наопаким циљевима, већ усмерен ка општем добру.
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (1)