КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О хранљивој агонији стварања; Тања Крагујевић, Extravaganza

Слађана Илић

20. 10. 2020. у 20:34

Оквир збирке Тање Крагујевић "Екстраваганца" је град. Све се у њему или у вези с њим, дешава, њему се све враћа.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О хранљивој агонији стварања; Тања Крагујевић, Extravaganza

Књига Тање Крагујевић

Но, сложеност песништва - формална, стилска и тематска - ове песникиње - чине тај оквир флуидним, веома пропустљивим. У њему и из њега лирски субјект са много емпатије размишља о појавностима, очигледностима свакодневице савременог света - о многоликим ратовима, о избеглицама и просјацима, о свему што нам живот очас може приредити и приређује, о растанцима, о налик љубавима. Но, све што припада домену свакодневице у граду - у дневним и ноћним часовима - од жамора на улици, вреве на железничкој станици, до ноћне буке возила градске чистоће, поводи су за веома сложена, важна и емотивно потентна - размишљања и за сензације ствараоца условљене личним и јединственим погледом на свет, на судбине, на језик, речи и песништво, на смрт, на сусрет са другим душама - које су већ тамо - са оне стране.

Свако од тих размишљања у вези с наведеним феноменима у овој збирци песама јесте догађај и откриће - пре свега због лепоте, због асоцијативности и тананости и великог песничког умећа којим је она саздана.

Високоосетљиви лирски субјект посматра увек из тишине. Један од њих с прозора болничке собе гледајући у призор на улици. Дакле, с тог места он види, али не чује, и, као стваралац, јер то јесте несумњиво сваки лирски субјект у овој збирци, осећа жамор језика - његову моћ и значај - у оквирима појавне свакодневице, баш оне у коју је с прозора загледан, али и у себи. На песнички начин испитује порекло тог жамора и оно што он унутар бића производи, а што је заправо оно без чега се не може - со, то јест песма ("Со").

У песми "Имагинаријум суза" лирски субјект заправо образлаже свој стваралачки процес. И док нам говори о томе да прихвата тек звук наслеђен којем даје боју речи, услед бројних призора града у ком је одувек бивао и бива, да чини оно што је за њега духовно најумесније и најуносније, он, у ствари, сведочи о несвесном стварања матерње мелодије.

Прича о стварању, његова магичност, срећа стварања и стварање као извор среће, меморија и постојаност створеног, његова смисленост, посведочени су у песми "Кад дунеш" јер - Кад дунеш у речи. / Латице се растварају. Листају. (...)//Не отпадају. Остају./На петељци бивства./Као у цвасти руже.//Не кажем да су то/острва среће./Али зраче.//Отресу капи олује./Упамте их. И носе...

У песмама које чине ову збирку уочавамо органску спрегу и љубав између бића песника и стварања који су у обрнутој пропорцији с манифестношћу и сензационализмом свакодневице. Стварање је, колико год за песника било агонија љубави, прибежиште:

Хитам кроз умножене низове/стаклених витрина. Пасажа./Ничега. Сем цитата/у мени. Да ослоним се./На оне повишене пулсације/властите упорне воље и крви./Над рукописом остављеним/на столу. Ком вратићу се./По хранљиву агонију љубави/стварања. Што стрпљиво чека./Да буде узвраћена.

О томе како стварање оплемењује јер омогућава ствараоцу да из гносеолошки повлашћене перспективе, чак прозорљиво, сагледава људе, ствари, догађаје, токове и њихова скривена значења и везе, сазнајемо, баш из тренутака када он не пише, јер онда његово биће, и дубоко унутрашње осећање, али и манифестност, говоре заправо о његовој тескоби. Када не пише, стваралац је мање добар, мање праведан, мање сигуран, јер он суверено влада другачијим светом - чија се тачност огледа у архитектури стиха, у разломцима узвишеног и страшног, светом у ком спознаје своју меру спрам неосвојивости неба ("Када не пишем") у које ја вазда загледан, јер зна да је потребан - у процесу стварања у којем присваја и бива присвајан од свега што именује. То именовање у игри исказивања његова је моћ - која има виши смисао јер је у ствари хранитељска и јер је израз наде ("Важно").

Сведоци испуњења песникињине наде не можемо бити у потпуности, јер је за ову, као и за друге њене књиге, рано да се нађу на полицама антикварница међу заборављеним, а сјајним књигама, али сасвим поуздано тврдимо да нема антологичара који над многим њеним песмама и данас, и било када, неће осетити било и рећи - то је то!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.

03. 01. 2025. у 19:49

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.

03. 01. 2025. у 20:35

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.

02. 01. 2025. у 17:07

Коментари (0)

НИЈЕДАН ИГРАЧ НИЈЕ УСПЕО ДА ГА СРУШИ: Прошла је 21 година од чувеног рекорда Дејана Милојевића (ФОТО)