ИНТЕРВЈУ Наташа Марковић: До среће се дуго путује, корак по корак

РАДОЗНАЛОСТ је глумицу Наташу Марковић (44) прво одвела у нижу музичку школу, потом на разне спортове, али и на позорницу током основне школе у Крушевцу и на пријемни испит на Академији после друге године гимназије.

Фото Војислав Данилов /Промо

- Знатижељу сматрам једном од својих лепших особина. Тренирала сам кошарку, која ми је била највећа љубав, као и одбојку, пливање, гимнастику и атлетику. Била сам спретна и веома сам волела спорт. Било ми је занимљивије са људима, а и глума је, донекле, групни спорт. Глумом сам почела да се бавим у Дому омладине у Крушевцу, а знатижеља ме је навела да се раније пријавим на пријемни испит на ФДУ. У то време без интернета, 1993. године, до мене су стизале информације да га није лако уписати. Помислила сам да могу да пробам, па ће некад упалити, али успело је из прве - прича нам шармантна глумица, коју гледамо радним данима у серији "Случај породице Бошковић" на РТС, у улози Данијеле, мајке двоје тинејџера, која се враћа на студије.

* Женских ликова у зрелим годинама, попут Данијеле, као да увек мањка. Имате ли осећај да би се такве улоге могле и чешће писати?

- Светска литература писана је много више за мушкарце него за жене. Не заборавимо да су у Шекспирово време мушкарци играли и женске улоге. Али ми овде имамо две списатељице - Нину Џувер и Катарину Ралевић. Оне пишу причу о породици, а природно је да више разумеју женске недаће него мушкарци. Данијела се суочава са разноврсним проблемима као жена, као супруга у браку са глумцем-занесењаком и као мајка тинејџера. Притом је у кризи средњих година и у свим тим околностима жели да оствари амбицију и заврши факултет. Широк је распон ситуација у којима се Данијела налази и које покушава да реши не правећи проблем породици. Мој партнер Радивоје Буквић и ја често кажемо "шта све овде нисмо одиграли". Током 42 епизоде наши ликови су се нашли у најлуђим и најзанимљивијим ситуацијама. Имамо срећу да је добра атмосфера на снимању, да се играмо, да нам је забавно и да нам написане сцене буде машту. Верујем да и публика ужива.

Фото Војислав Данилов /Промо

* Кажете да се Данијела суочава са разноврсним проблемима. Како се са својима боре остали чланови породице Бошковић?

- Бошковићи би требало да буду типична породица која живи са два тинејџера и свиме мање и више лепим што такав живот носи. Реч је о комедији, па се проблеми превазилазе на духовит начин. Поред личних потешкоћа, Бошковићи имају и разне пријатеље и рођаке који им долазе у госте и стварају додатне невоље. Они су добри људи који решавају и туђе проблеме, често и на своју штету. Данијела је честито створење и труди се да сви у породици буду срећни, што је бреме често веће него што може да поднесе. Баш зато што се толико труди да све буде у реду, испада "контрол фрик", али не знам како би другачије сву ту породичну идилу задржала.

Фото Промо

* У серији имате двоје тинејџера од 14 и 18 година. Како гледате на изазове са којима се суочавају?

- Свако време има своју моду. Ако нисте у складу са временом у којем живите, постајете неприлагођени, а тинејџерима је тешко да буду неприлагођени јер наилазе на осуде. Много је теже бити свој него водити се трендовима, нарочито у тим годинама. Касније, када себе упознате, баш вас је брига, трудите се да радите шта вам прија. Не мислим да је сада ни горе ни боље. Чини ми се да смо ми више времена проводили вани на ваздуху, док су они више за компјутерима и телефонима. Али такво је време и то би требало прихватити и разумети. Видим да родитељи ограничавају тинејџерима време проведено уз мобилне телефоне. Труде се да их заинтересују за нешто друго. Али најгоре је не осетити време. Најбоље је живети у складу са самим собом и временом у којем си.

* Данијела се враћа на студије фармације да испуни амбиције. Порука је, дакле, да никада није касно остварити снове?

- Управо то што су јој деца тинејџери даје Данијели и више времена да се бави собом. Деца у тој доби више желе да буду са својом генерацијом. Једна од Данијелиних криза је та да више није битна деци као некада. Зато вишак времена жели да искористи на најбољи могући начин и да оствари амбицију коју је давно заборавила баш зато што је деци била толико потребна. Данијела, дакле, има и неке сепарационе кризе, што звучи мало претенциозно, али је истинито. Мада, увек је лепо када ваша улога може да мотивише људе на нешто добро.

* Бошковићи су упркос свему ведри и весели. У чему је кључ те среће, где је пронаћи?

- Они се заиста сви воле и желе најбоље једни другима. Кључ је у љубави и према породици и свима другима који пролазе кроз наше животе. Да постоји еликсир, сви би били срећни, али Бошковићи се труде. У животу је некада наш партнер у проблему, па се сви бавимо тиме, а некада ми сами имамо невоље, па сви то поправљамо. Зато покушавате да превазиђете проблеме како би партнер био срећан и задовољан, јер ако јесте, онда сте и ви. Ипак, на срећи треба радити и једино је сам можеш пронаћи, али не у економским стварима или нечем сличном. Ако хоћеш да будеш срећан, онда корачаш дугачким путем корак по корак. Успут се трудиш да схватиш шта те чини срећним, да решаваш тешкоће и да радиш оно што не угрожава друге, а теби помаже да будеш задовољан.

* У серији "Комшије" играли сте мајку троје деце, чији муж је неснађен. Какве су, када их упоредите, Нада и Данијела? Је су ли наше жене заиста такве?

- Често је реалност да жене више држе породице на окупу него што то чине мушкарци. Донекле је то улога жене у друштву, али сценарији се играју стереотипима, мада су неки од њих тачни. Жене јесу у принципу ослонац - на њима су посао и деца, а на мушкарцима је посао. Нада и Данијела јесу на том нивоу сличне, али на другима се разликују. Оне су из другачијих сталежа и живе у различитим срединама. У "Комшијама" је Надин највећи проблем егзистенцијални, који постоји и у "Случају породице Бошковић", али није толико велики. Заједничко им је да се обе труде да држе породицу на окупу јер то је улога мајки.

* У филму "Небеса" редитеља Срђана Драгојевића играте Јулију. Како бисте је описали?

- Њена, трећа прича филма дешава се у блиској будућности где се Драгојевић сценаристички поиграо односом између људи, који су отуђенији него што су у садашњости. Јулија има веома компликован однос са родитељима. Она је самотњак који воли посао и кроз њега надокнађује недостатак топлине породичних односа. Када сам прочитала сценарио нисам баш одмах била сигурна ко је Јулија, тако да смо Срђан и ја полако "напипавали" ко је та особа. Једва чекам премијеру, која се очекује идуће године.

* Ова провокативна комедија о изазовима хришћанства у 21. веку бави се и чудима са небеса. Шта су за вас чуда?

- Немају сви ликови чудо већ се дешава једно које обележава целу радњу филма, али не смем да откривам о чему се ради. Ако ме питате шта је моје лично чудо, не знам да ли бих то тако назвала, али да смо живи, здрави и задовољни собом, нарочито у ова времена короне. Ово је потпуно нова ситуација за цео свет. Када је све стало, имали смо више времена да будемо насамо и да размислимо о ономе о чему нисмо раније стизали. Схватили смо да у ствари постоји нека околност која може да заустави све. До тада смо мислили да је то немогуће и да је капитализам незаустављив.

Фото Промо

НЕ ИГРАМ У "КАМИОНЏИЈАМА"

* ТРЕБАЛО је да заиграте и у серији "Камионџије", у режији Филипа Чоловића. Шта се десило са вашом улогом?

- Не играм у тој серији зато што је епидемија корона вируса пореметила разне планове. Пројекти су били стопирани неколико месеци и када је поново могло да се снима сви су кренули у истом тренутку. Нажалост, није било могуће ускладити различите распореде. Већ смо имали снимљених 15 епизода "Бошковића" и летос је само требало да наставимо започето.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације