ХУМОР ЈЕ МОЋНА СТВАР: Пјер Жалица о новом филму "Концентриши се, баба", који се приказује на ФАФ

ФИЛМ "Концентриши се, баба" по сценарију и у режији Пјера Жалице, свој живот започео је током пандемије, онлајн премијером на Сарајево филм фестивалу.

"Концентриши се, баба" / Фото ФАФ

Публика засад може да га види само током гостовања, као што је то било недавно на Фестивалу ауторског филма у Београду, где ће следеће недеље имати још једну пројекцију.

Жалица, као и многе његове колеге, сада ради у новим околностима - онлајн приказивања, скајп гостовања и интервјуи... На почетку разговора, за "Новости", питамо га да ли се прилагодио на нову реалност и како?

- Најпре тешко, пркосно, све бих одбијао као могућност. Желео сам да све буде нормално и да пандемија напросто нестане. Отприлике као Трамп, значи лудо, нереално, неодмерено. Онда се ствари слегну, почнете да размишљате трезвеније, у мору минуса уочавате прве плусеве. Сада функционишем нормално, нова стварност је постала само стварност. Захвалан сам продуцентима који су имали са мном стрпљења, требало им је. Навикао сам се, прихватио лоше, али и бројне позитивне ствари онлајн платформи. Користићемо их и после пандемије, сигуран сам.

Нови филм босанскохерцеговачког редитеља говори о породици која се окупља око самртне постеље старе мајке (игра је Мира Бањац). Док чекају да баба умре, што је по прогнози лекара требало да буде питање сата, али се претвара у дане, почињу интриге, подметања и беспоштедна борба око наслеђа.

Редитељ Пјер Жалица / Фото приватна архива

- Верујем у опстанак породице као институције, али и знам да су људи слаби, грамзиви, до мере да ослепе од глади за поседовањем и контролом. То нас скупо кошта. Али, опет, више верујем у истрајност наше добре стране него у силу људске тамне стране.

Као и у његовим претходним остварењима "Гори ватра" и "Код амиџе Идриза", и у новом филму акценат је стављен на глумце и њихов рад. Жалица каже да, углавном, нема проблем да састави ансамбл, па је тако и у новом филму окупио цео регион, од своје супруге Јасне Жалице, преко Алме Прице, Јадранке Ђокић и Бранимира Поповића, до Мире Бањац. На наше питање да ли је могла бити нека друга "баба" у овом филму, а да није Мира, искрено одговара:

- Имао сам страшну трему док сам чекао Мирин одговор. Наравно, правио сам калкулације уколико ме одбије, неке су биле добре, али мени су се чиниле јако лоше. Нисам дуго чекао, Мира је прихватила позив, што ми је један од највећих комплимената у каријери. Њен дух, виталност и таленат су благослов. Нека нам је само жива и здрава.

Иако у својим филмовима проговара о озбиљним темама, његова дела су прожета хумором. Помаже ли нам хумор да "прогутамо" тешке теме?

- Помаже. Хумор је и анестезија и плацебо и оружје. Хумор лечи и отвара очи. Не помаже само да лакше прогутамо тешке теме, него да их и боље разумемо. Хумор је моћна ствар.

Жалица, као и његове бројне колеге из региона, имају висок ниво уметничке сарадње и својим филмовима често уједињују регион. Може ли се очекивати да се тако нешто "прелије" и на друштво у целини?

- Надам се да може и да хоће. Врлина нема ни држављанство ни националност, уметницима је то, изгледа, јасније него другима. Мање слушамо и политичаре, а више једни друге, зато се и уважавамо и волимо.

ПОСТКАТАКЛИЗМИЧКА РЕНЕСАНСА

КУЛТУРА је у целом региону одавно на стакленим ногама. Питали смо Жалицу страхује ли како ће филмска уметност и уметност уопште изгледати после свих ових "епидемиолошких удараца"?

- Надам се "посткатаклизмичкој" ренесанси у којој ће глад људи за слободом и активностима породити неочекивано позитивне ствари. И Бајден је добра вест у том контексту. Ако преживимо, са оптимизмом гледам у будућност. Али неће бити лако, зато се треба фокусирати на проблем, а манути се глупости.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације