ЗАТИРУ БАШТИНУ НЕМАЊИЋА ВИШЕ ОД СТОЛЕЋА: Скрнављење фресака српских светитеља у Северној Македонији узнемирило Србе у овој држави

БРИСАЊЕ имена српских светитеља на фрескама у манастиру Светог Јована Осоговског у Северној Македонији, позната је метода притиска и застрашивања коју су често примењивали терористи бугарске ВМРО.

Фото Књига "Стара Србија драма једне цивилизације"

Позадина напада на културну баштину је оно што највише брине Србе који живе у бившој југословенској републици.

Стручњаци сматрају да је реч о наставку дугог процеса систематског уништавања српске баштине и присилне асимилације Срба. Историчар др Славенко Терзић, дописни члан САНУ, за "Новости" је коментарисао насилно "прекрштавање" српских светаца:

- Несумњиво је да је овај нечувени акт дело великобугарских кругова, који се не мире са постојећим границама на Балкану, настављајући са затирањем српског културног наслеђа у бившој југословенској републици Македонији, започетог последњих деценија 19. века. Примере оваквих грубих напада бележимо још у то време, а затим током бугарске окупације у Првом и Другом светском рату. Нажалост, македонске републичке власти су после 1945. наставиле са негирањем српског наслеђа и са насилном асимилацијом преосталог дела српског народа, чије протеривање су Бугари започели одмах после окупације, а југословенске власти су му забраниле повратак 1945. и 1946. године. Упркос чињеници да је Србија једини сусед који не оспорава македонски идентитет и државу Северну Македонију, положај Срба је у њој и даље крајње незавидан. Нови, шири геополитички пројекти, у које настоје да се "удену" њихови западни и источни суседи, представљају велики изазов за будућност ове земље.

У капиталној монографији "Стара Србија - драма једне цивилизације" др Терзић је осветлио табу-тему Брозове Југославије, трагедију Срба са простора југа средњовековне државе. Њихов идентитет и наслеђе вековима су неуспешно покушавали да униште Османлије, њихови арнаутски јуришници, бугарски терористи и окупатори. Србе у Старој Србији, данашњој Северној Македонији, Косову и Метохији, поразила је тек југословенска комунистичка врхушка после 1945. године.

- Бугарска пропаганда је све српске споменике приказивала као део "српске окупације" Македоније, што је прихваћено и од стране доброг дела носилаца македонског режима, у време Титове Југославије. Од 1945. па до одвајања Македоније 1991. спровођена је систематска и дугорочна политика, у првом реду потискивања Срба из простора македонске федералне јединице, а затим однарођавања оних који су наставили да живе на својим вековним огњиштима - каже др Терзић.

Власти нове македонске нације, формиране 1943. одлуком АВНОЈ-а у Јајцу, ни мртвим Србима нису дале мира, варварски уништавајући гробља српских војника и цивила страдалих у балканским ратовима и Великом рату.

- Иако су владе Србије нудиле материјална средства да се та спомен-обележја и гробља обнове, македонске власти су то упорно избегавале. Свако озбиљније инсистирање на обнови тих гробаља проглашавано је од македонских представника, па и од јавних гласила у Македонији, манифестацијом српског национализма - наводи др Славенко Терзић.

У склопу решавања "српског питања" забрањен је и повратак српског свештенства и монаштва у цркве и манастире из којих су их Бугари протерали. Највише партијско руководство Југославије је у договору са македонским комунистичким врхом донело одлуку о формирању такозване Македонске православне цркве. Циљ је био македонизовање српске баштине.

- Био је то директан наставак праксе бугарских терориста и окупатора, који су уништавали имена српских ктитора и светаца на фрескама, да би их бугаризовали - каже историчар Борисав Челиковић, уредник етнографске библиотеке Саборник.

Политичка македонска "црква" никада ни од кога у православном свету није призната, али је циљ заузимања споменика српске културе остварен. Укључујући Манастир Светог Јоакима Осоговског, код Криве Паланке, који је изворно византијски, а ктитори-обновитељи били су му српски краљеви Милутин, Стефан Дечански и велможа Константин Драгаш Дејановић. Како се они користе открива укуцавање имена манастира Јоакима Осоговског у "Гугл" претраживач. Међу првим резултатима је реклама за хотел "Манастир Јован Осоговски".

- Боравио сам у том манастиру, чији комплекс изгледа као луксузно одмаралиште којим руководи свештеник цркве коју нико не признаје. То је илустрација имагинаријума људи са кризом идентитета, који покушавају да на туђој баштини створе утемељење које немају - каже Челиковић.

Фото Књига "Стара Србија драма једне цивилизације"

КАД "ИЋ" ПОСТАНЕ "СКИ" И "ОВ"

МАКЕДОНИЗАЦИЈУ Срба после Другог светског рата комунистичке власти су спроводиле насилним мењањем српских презимена, замењујући "ић" са "ски" или "ов". Задржавање презимена изалагало је Србе дискриминацији. Током пописа је на Србе вршен притисак да се изјасне као Македонци, а они који су одбијали често су хапшени "због ремећења реда и мира".

- После рата су из српских села протерани учитељи и свештеници, а доведени су македонски наставници од којих је добар део службовао током бугарске окупације. Колонизацијом 1947. настављено је исељавање Срба. У Војводину је из Пореча, Кичева, Криве Паланке и Куманова пресељено око 22.000 људи - наводи др Терзић.

УНИШТАВАЊЕ СПОМЕНИКА

ВЛАСТИ Титове Македоније су преорале масовну гробницу грађана, већински српског Куманова са околином и српских војника које су помрли од тифуса 1912. године, а уништиле су и гробље палих ратника у Цркви Свете Тројице.

- Међу споменицима уништеним у Скопљу су и обележје српским ђацима, споменик краљу Петру Првом, палим ратницима 1912-1918, спомен-костурница у Цркви Светог арханђела Михаила - наводи др Славенко Терзић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације