СЕБЕ СМАТРАО СЛОБОДНИМ ЧОВЕКОМ: Британски писац Џон Ле Каре (1931-2020) шпијунске трилере писао на основу личног искуства рада за МИ-6

НЕКАДА су ме звали шпијуном, који је постао писац. Ја то уопште нисам био. Ја сам писац, који је као веома млад човек провео неколико изузетно корисних година у британској обавештајној служби.

Фото ЕПА

Пре 12 година овако је разговор за наш лист започео велики британски и светски писац Џон Ле Каре (1931-2020), који је у суботу умро у Корнволу, од упале плућа која није повезана са ковидом 19: у дубокој старости, у кревету, мирно, нимало налик јунацима његових узбудљивих шпијунских трилера. А о мајсторству са којим их је писао најбоље говори синтагма скована још док је био у пуној снази: "лекареовски обрт".

Ту узбудљивост носиле су књиге штампане у милионским тиражима, преведене на више од 36 језика, међу којима су и "Шпијун који се склонио у заветрини", "Позив за мртваца", "Рат у огледалу", "Мала бубњарка", "Руска кућа", "Убиство на високом нивоу", "Панамски кројач", "Стални баштован". "Смајлијеви људи", "Дечко, дама, краљ, шпијун"... Многи од ових наслова постали су и филмски хитови.

Рођен као Дејвид Џон Мур Корнвел, у Дорсету, студирао је прво немачку књижевност у Берну, а на Линколн колеџу у Оксфорду, са најбољим оценама дипломирао је на Катедри за модерне језике. Две године био је предавач, а затим радио за британско Министарство иностраних послова (1959-1964), најпре као други секретар у амбасади у Бону, а затим као политички конзул у Хамбургу. Регрутовао га је МИ-6, а каријера тајног агента пропала му је када је Ким Филби, двоструки шпијун КГБ, открио десетине британских агената, међу којима је био и Дејвид Корнвел.

После тога се пензионисао, и посветио књижевности. Сва своја дела написао је руком. Имао је векики отпор према електронским комуникацијама и минимално користио имејл и интернет. Живео је повучено у Корнволу, у кући изнад мора. Из два брака имао је четири сина и много унучади.

Од раних година, како је говорио, научио је да је живот веома опасно и компликовано место ("Мој отац је био преварант и неколико пута је био у затвору, тако да сам одрастао у полукриминалној атмосфери и схватио колико дволичности постоји у међуљудским односима"). Ипак, знао је да се одважно супротстави стварима које није смтрао исправним, чак када га је то коштало.

Петнаест година водио је жестоку полемику са Салманом Руждијем, јер је поводом "Сатанских стихова", био један од ретких који је говорио да "не постоји ниједан закон у животу или природи који каже да се велике религије могу вређати некажњено". Није се слагао ни са гласноговорницима политичке коректности. А на питање зашто је одбио многе награде, па и титулу витеза, одговорио је:

- Да бисте задржали своју слободу и индивидуалност, не треба себи да дозволите да будете у превише чврстом загрљају влада и било којих других група. Волим о себи да мислим као о слободној особи.

ПОД КОЖОМ СМАЈЛИЈА

ЗА читаоце "Новости" Ле Каре је открио и ко му је био узор за лик Џорџа Смајлија. Један је био доктор Вивијен Грин, писац историјских романа и декан колеџа у Оксфорду, који је писац похађао. Био је свештеник, не претерано религиозан, са великом моћи запажања, интелигентан, дискретан, добар познавалац људске природе. Други је био колега из "тајног света", такође и писац, Џон Бингам, пореклом из породице ирских лордова Кленмориса:

- Од свакога сам узео понешто да бих направио Смајлија. Као писац морате да будете у стању да уђете у кожу човека о коме пишете, а тог тренутка ви већ у њега уносите део себе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације